Марија Рашић: Волела бих да више младих из Србије студира у Будимпешти

Млада српска гитаристкиња, која приводи крају мастер студије на Музичкој академији "Франц Лист" у Будимпешти, чест је учесник уметничких вечери у Мађарској престоници. Она за наш портал износи своја искуства стечена током обезбеђивања услова за студије у Будимпешти и самог школовања.



Маријине мастер студије гитаре у Будимпешти омогућиле су две стипендије - једна мађарска и једна српска. Замолили смо је да нам објасни систем конкурисања, и тако можда, мотивише, неке нове младе људе да конкуришу.


- Прва стипендија коју сам добила је „Stipendium Hungaricum - Tempus Public Foundation”, при Министарству за спољашње послове и трговину Мађарске. За њу се аплицира око пола године пре уписа на факултет. Тражена документација се делимично разликује у зависности од области студија за коју се конкурише, а најбитнија документа које сам ја морала да доставим уз пријаву су: диплома о завршеном претходном степену образовања и транскрипт оцена, мотивационо писмо, медицински сертификат, портфолио, аудио портфолио и сертификат о знању енглеског језика. Селекција се одвија у неколико етапа, а све је веома прецизно објашњено на сајту stipendiumhungaricum.hu. Стипендија покрива школарину, здравствено осигурање и део трошкова за живот у Мађарској. Другу стипендију добила сам од Фонда за младе таленте „Доситеј”, при Министарству омладине и спорта Републике Србије. Овај конкурс за студије у иностранству расписује се најесен (у октобру обично) и на њега се конкурише након уписа на факултет. Стипендија је намењена за студије другог и трећег степена на водећим светским универзитетима са листе која се може наћи на сајту www.fondzamladetalente.rs.


Услов за конкурс је макар једна година студија завршена у РС и положени сви испити са најмањом просечном оценом 8,50. Студент мора бити уписан на страни факултет у време конкурисања и мора имати држављанство и пребивалиште у РС. Одлука о додели стипендије и исплата долази нешто касније, при крају првог семестра, а износ варира сваке године.

Када сте у септембру прошле године стигли у Будимпешту на двогодишње мастер студије, како је изгледао почетак рада на Академији „Франц Лист” и сам сусрет са професорима и колегама студентима?

- Протекла година је била несумњиво другачија, јер је настава текла онлајн скоро целе године. Само су првих пар месеци били дозвољени часови у мањим групама. Студент је више усмерен себи и музици, па се и из ове ситуације може много научити. Посебно ми је важно да сам примљена код професора Јожефа Етвоша, кога сам знала од раније, јер сам пре две године била на размени у оквиру „Еразмус програма”. Моја комуникација са професорима одвија се на енглеском језику, а за нас, стране студенте, доступна је „Интернационална канцеларија”. Има много студената из Азије, Јужне Америке, али и Велике Британије, Шпаније, Италије, Румуније, Словачке. Студената из Србије нема пуно. Наравно, они који говоре мађарски, похађају студије на мађарском.


Студирати на овој престижној Академији посебан је изазов. Како један млади уметник доживљава могућност студирања баш на овом месту?

- Може се осетити да је цео систем другачији, од рада институције до организације наставе и постављања приоритета. Велика је предност што Академија има две сјајне концертне сале, велике светске звезде долазе баш овде, а нама, студентима, је улаз на све концерте бесплатан. Много људи ради на организацији концерата, а постоје и различити фондови за културу. Мени је боравак у Будимпешти омогућио да свирам и наступам као солиста и у различитим камерним ансамблима, одржим један солистички концерт у стакленој сали, у палати МУПА, као и солистички концерт за српску заједницу на позоришној сцени у Улици Нађмезе, пре две године.


Реците нам нешто више о систему школовања и предметима које похађате на својим студијама.

- Студенти из Србије долазе са добрим предзнањем. Овде је настава много више фокусирана на главни предмет – гитару. Остали предмети су, такође, веома интересантни и одлични професори предају страним студентима. Ту су: музичка анализа, историја музика, камерна музика и изборни предмети. Учим, такође, немачки, али и мађарски језик и мађарску културу, који нам је обавезан предмет због стипендије. За сада сам се оспособила за неку једноставну комуникацију на мађарском, а културу откривам свакодневно.


Представите нам свог професора Јожефа Етвеша. Зашто је он Вас посебан?

- Он је из „старе школе” професора и већина гитариста који сада концертирају и предају су његови ђаци. Професор Етвеш је веома активан, на Академији је шеф жичаног одсека, има своју фондацију, организује два фестивала – у Будимпешти и на Балатону и стални је гост интернационалних фестивала. Посвећен је и пун нових идеја и савета. Ја сам се тренутно највише усмерила на стару и модерну музику. Извела сам неколико премијера ове године, а од професора сам имала пуну подршку. Наш рад је „један на један”, а сада, током пандемије, сам слала снимке свог изођења, које би он потом коментарисао. Углавном су и испити тако одржавани.


Какви су Ваши планови за будућност?

- Ускоро идем на један фестивал у Тоскани, у Италији, у виду стручног усавршавања, а за који сам добила пуну стипендију која се додељује једном европском студенту. У наредној сезони волела бих да поново остварим сарадњу са Српским културним центром и да организујемо концерт. Још два већа пројекта имам у плану – један се тиче сарадње мађарских и српских уметника, а други ће бити извођење и снимање нових дела за класичну гитару српских композитора. Такође, чека ме и дипломски концерт следеће године.