Влада у Будимпешти одлучила је да започне издавање дозвола за дужи боравак у земљи страним инвеститорима. Према дневнику "Непсава", ова врста повластица је део пооштрене миграционе политике и одговор је на кризу изазвану масовном имиграцијом.
Измењени закон о боравку странаца у Мађарској предвиђа статус "госта улагача“ са циљем да се привуку страни инвеститори. Овај статус дозвољава боравак дужи од 90 данал, уз могућност више улазака у земљу. Поред тога, законодавац пружа и право подношења захтева за боравишну дозволу са дужим периодом важења, што инвестирорима омогућава неограничен број улазака и излазака из Мађарске.
Да би се квалификовали за статус гостујућег инвеститора, заинтересовани морају да инвестирају у мађарске фондове за некретнине или да испуне специфичне критеријуме, као што је куповина некретнине у вредности од најмање 500.000 евра или давање гранта од милион евра одређеној високошколској установи. На мађарском тржишту некретнина већ дуже време је присутан рекордан број страних купаца, а очекује се да ће после планираних законских измена тај тренд бити у још већем успону.
Европска комисија (ЕК) изразила је резерву у вези са програмом пресељења инвеститора, упозоривши на потенцијалне могућности прања новца, утају пореза и корупцију. Брисел је у својој препоруци позвала владе да спроведу ригорозне провере пре него што издају боравишне дозволе у оквиру таквих програма. ЕК је посебно забринута због могућности да санкционисани појединци из Русије и Белорусије добију шенгенске визе путем ових програма.
Пре десет година у Мађарској је уведен сличан програм, назван "Златна виза", који је омогућио страним инвеститорима да добију мађарску боравишну дозволу уколико уложе свој новац у земљу домаћина. На почетку је оваква пракса била успешна јер је привучен значајан број страних инвеститора. Минимални износ улагања варирао је у зависности од врсте инвестиције, али је у просеку износио око 300.000 евра.
Инвестиције које су тада прихватане односиле су се на различите врсте бизниса, куповину државних обвезница или некретнина, а њихови власници имали су могућност да у Мађарској живе две године, уз могућност продужења. Након пете године боравка, инвеститор је могао да поднесе захтев за стални боравак или држављанство, што је овај програм учинило веома атрактивним за држављане појединих земаља и добрим начином да Мађарска стимулише привредни раст. Тада је на овај начин из иностранства привучен капитал у зиносу од 1,14 милијарди евра. Међутим, програм "Златна виза" је услед критика изазваних појавом корупције укинут 2017. гидине.
У међувремену је пандемија вируса корона изазвала велике губитке у мађарској економији, а кризи је у великој мери допринело и закључавање ЕУ фондова за Мађарску, због незадовољства Брисела степеном развоја демократије у овој земљи. Влада у Будимпешти зато сада настоји да додатни капитал обезбеди и поновним увођењем повластица за инвестиоре.
Аналитичари упозоравају да приликом реализације овог вида пријема странаца у земљу треба обратити пажњу на могуће злоупотребе. Посебно скрећу пажњу на корупцију и подсећају да су појединци користили боравак у Мађарској за прање новца или су до боравишних дозвола дошли пријављујући фиктивне инвестиције.
Агенти за некретнине верују да ће овакав програм довести смањења доступности некретнина локалном становништву, посебно на локацијама које су популарне код страних инвеститора. То би, кажу они, могло да резултира повећањем социјалних тензија у земљи и нетрпељивости мађарских грађана према досељеницима из других земаља.
Мађарска влада је ових дана поднела парламенту предлог закона којим би се пооштрили прописи о имиграцији. У саопштењу Министарства унутрашњих послова каже се да "Мађарска припада Мађарима и они првенствено имају право на радна места у земљи”. Стога ће, наводи се даље, странци моћи да се запосле само ако за одређено радно место нема кандидата из Мађарске. У образложењу се истиче да је ова мера уведена услед актуелне масовне имиграције.
Према предлогу, број новопридошлих страних радника не може бити већи од броја слободних радних места, а њихов боравак биће одобраван само на ограничено време. Држављани трећих земаља ће имати право на дужи боравак и запошљавање само уз изричиту дозволу државе, и то само ако њихово присуство „служи интересима мађарског друштва и не доводи у неповољан положај ниједног мађарског држављанина”, прецизирано је у предлогу закона мађарске владе.