Међународне реакције на Орбанове потезе

Updated: Apr 2, 2020

Мађарски парламент, односно посланици владајуће већине, изгласали су закон који даје законодавна овлашћења влади премијера Виктора Орбана у циљу сузбијања глобалне пандемије корона вируса и знатно проширује ванредно стање, без конкретног рока у ком би то стање могло бити укинуто. Одмах су реаговали представници међународне заједнице, изражавајући бојазан за судбину демократије у Мађарској.


Међу реакцијама из форума и земаља ЕУ, најоштрија је била она која је стигла од Норберта Ретгена, председника Спољнополитичког одбора у немачком Бундестагу, а огласила се и председница Европске комисије Урсула вон дер Леyен, која је, међутим, поводом оваквог развоја ситуације у Мађарској срочила изјаву у којој не спомиње ову земљу. - Орбанов закон о ванредном стању практично елиминише опозицију. Реч је о кршењу темељних принципа, што ЕУ не може да прихвати. Европска комисија мора одмах деловати. ЕУ, укључујући и Немачку, мора да покаже да неће толерисати овакву злоупотребу епидемије корона вируса - поручио је Ретген, који је иначе и кандидат у трци за новог шефа владајуће немачке странке ЦДУ и за место новог канцелара.

Портпарол мађарске владе Золтан Kовач одговорио је Ретгену тврдњом да нема никакве злоупотребе, нити елиминације опозиције, а ни кршења темељних права.

Урсула вон дер Леyен дала је писану изјаву, у којој каже да је разумљиво да је "неколико влада у ЕУ предузело ванредне мере" како би могле да делују брзо и ефикасно у борби против корона вируса, али наглашава да је "од изузетне важности" да те ванредне мере не буду у супротности с темељним принципима и вредностима зацртаним у европским документима. - Европска комисија помно ће надзирати, у духу сарадње, примену ванредних мера у свим државама чланицама. Подржаваћемо европске вредности и људска права - рекла је она. Kонтроверзни мађарски закон, изгласан у парламенту са 137 гласова "за" и 53 "против", предвиђа казне затвора у висини до пет година за намерно ширење дезинформација које ометају владу у реаговању на пандемију, а многи критичари у томе виде могућност цензуре и аутоцензуре у мађарским медијима. - Орбан наставља с политиком систематске демонтаже свих демократских механизама у својој земљи. У тренутку кад власти заиста треба да покажу једну врсту ефикасности у заштити грађана од пошасти, што нико не оспорава, он то користи као алиби за укидање самих демократских процедура, а то је недопустиво. Питање је колико ће ЕУ успети да заустави такво Орбаново понашање, јер није била ефикасна у томе ни у, условно речено, мирнодопском раздобљу - каже Хрват Тонино Пицула, СДП-ов посланик ЕП-у. - Мислим да је задатак хрватског председавања Саветом Европе да реагује, али питање је хоће ли то наша Влада направити. Kод ХДЗ-а постоји историја игнорисања онога што се догађа у Мађарској, па нисам сигуран да ће се догодити коперникански обрат и да ће Загреб предузети неку акцију - коментарише Пицула.


Немачка преузима председање Саветом Европе 1. јуна, а према првој реакцији Норберта Ретгена, блиског сарадника канцеларке Ангеле Меркел, могло би се закључити да Немачка жели нешто да учини. Ипак, баварски ЦСУ, сестринска странка ЦДУ-а, до сада је имала пуно поверење у Орбана, тако да ни немачка реакција није једногласна по овом питању.

Иначе, и генерална секретарка Савета Европе Марија Пејчиновић Бурић, упозоравала је Орбана, у писму упућеном прошле недеље, да "неограничено и неконтролисано ванредно стање не може да гарантује поштивање основних принципа демократије". Један од главних приговора на мађарски закон је да нема ограниченог рока у којем ће Орбанова влада уживати законодавна овлашћења која, иначе, има искључиво парламент.