Мина Лазаревић: Поносна сам на сваку улогу коју сам одиграла

"Сваки пут настојим да из себе „извучем” нешто аутентично. Зато што је мени тако забавно, то обожавам. Комедије ми леже. У њима се удобно осећам, јер сам по природи весела и позитивна особа. Барем, ја тако мислим о себи! Некако, ту се осећам природно", каже Мина Лазаревић, коју ових месеци гледамо у популарној ТВ серији "Игра судбине".



Глумица Мина Лазаревић, омиљено лице из ТВ серија „Породично благо” и „Бела лађа”, сада се појављује у лику инспекторке Стане („Игра судбине” на Првој ТВ) за коју каже да је врло озбиљна, али је у тој својој озбиљности смешна, права шепртља.


Мина игра нови лик у другој сезони ове серије – инспекторку Стану Џелатовић, супругу Цолета који је Катаринин друг из средње школе. Стана сумња да постоји нешто више од пријатељства између Цолета и Катарине па је уходи. Играла је и у серијама „Цват липе на Балкану”, „Једне летње ноћи”, „Истине и лажи”, „Јунаци нашег доба”, а, ево, сада се појављује и у серији „Игра судбине” (Прва ТВ, радним данима, 21.00).

– Забавно ми је да играм Стану, јер она и ја немамо никаквих додирних тачака – каже Мина и додаје: – Захвална сам редитељу Михаилу Вукобратовићу и сценаристи Жарку Јокановићу што сам се нашла на овом занимљивом „полигону”, волим да се „играм” и много се лепо осећам док радим. Моја Стана је врло озбиљна, али је у тој својој озбиљности смешна, права шепртља - рекла је Мина у интервјуу београдској "Политици".

Одушевљена је талентом Жарка Јокановића за писање. Написао је 160 епизода за 10 месеци! Подсећа, свуда у свету то раде тимови сценариста, а он пише сам... Епизоде које сада гледамо снимљене су летос. Питамо је колико је њен лик заступљен у серији: – Биће ме, биће. У петак опет снимам.

Глумцима тешко падају периоди стагнације, када нема посла, а Мина Лазаревић је ишла из једне обавезе у другу. Шта за њену каријеру значи телевизија? – Много тога – прича. – Нисам морала много да лутам, да тражим и да се мучим да дођем до места које ми припада у нашем глумишту. Додуше, ја и даље градим свој пут; своју каријеру и своје име. Када су ми говорили, пре почетка емитовања „Породичног блага” (1998), да ће се популарност десити преко ноћи, ја нисам могла да замислим да ће то, буквално, тако бити. Чупка је моја прва главна улога на ТВ и увек ће имати посебно место у мом срцу. Иначе, свакој улози прилазим поштено, посветим јој се и доживим је као изазов. Стварно, волим сваку своју улогу и на сваку сам поносна. Сваки пут настојим да из себе „извучем” нешто аутентично. Зато што је мени тако забавно, то обожавам. Комедије ми леже. У њима се удобно осећам, јер сам по природи весела и позитивна особа. Барем, ја тако мислим о себи! Некако, ту се осећам природно. Мада, то не мора да буде правило. Јер има глумаца који имају другачију природу и нарав, па опет су изразито добри комичари.

Да ли је задовољна досадашњим током своје каријере? – Засад јесам! – каже без оклевања. – Била сам заступљена тачно онолико колико сам хтела. Волим свој живот, а не неки виртуални или онај са сцене. Трудим се да то раздвојим, јер сцена је магија, болест, зараза, људи неретко полуде ако нису у стању да живе свој живот на земљи, ван посла. Имам децу и живот кроз који се борим за тај излазак на сцену. Никако обрнуто. Мислим да је у томе моја мудрост и трајање у овом послу.

Сада гостује, са глумцем Срђаном Ивановићем, у комедији „Ја(о) мени” на сцени Центра за културу „Влада Дивљан”. Београдска премијера је била 28. октобра. Радња се дешава у амбуланти за преглед регрута за војску.

– Срђан је регрут а ја сам официр за прегледе, то је тек узбудљиво. Јако је смешно. Забављали смо се на свакој проби, умирирали смо од смеха.

Мина Лазаревић ће на пролеће поново заиграти у Павићевим „Јунацима нашег доба”. Снимаће се друга сезона. Није још добила сценарио, али, каже, биће времена за учење улоге.

Свесна је закона тржишта, чак и у уметности: – Ја сам производ. Док ме публика хоће, ја постојим. Само је то мерило, нема друге стварности.


Најтеже јој је пало што није радила током ванредног стања због епидемије корона вируса: – Свашта смо прошли, санкције и бомбардовање 1999. Моја генерација је много тога преживела. Никада нисмо били спречени да радимо. То ми је натеже пало – и психички и материјално, у сваком смислу. Надам се да до такве ситуације неће поново доћи, да ће вирус да се држи под контролом. С друге стране, била сам са децом по цео дан, проводили смо квалитетно времена заједно, и опет је и то имало неке своје предности. Све има своје добре и лоше стране. Првих месец дана било је – супер смо се одморили. Када је прошло тих месец дана, већ је кренула нервоза. Не ради се, а треба да се живи... Поготово, ми који смо у кредитима. Није лако. Кажем, опет, то је иза нас. Хајде да се понадамо да је то оно најгоре, да је прошла криза.

Прве позоришне кораке направила је у бајци „Снежна краљица”, у Позоришту на Теразијама које је заволела у детињставу. Природно – отац јој је био диригент, а мајка певала у хору тог београдског театра чија су специјалност мјузикли. Учила је да свира на клавиру, певала џез, уписала се на Музичку академију, а онда схватила да је, заправо, глума њена љубав. Упоредо, градила је и свој приватни живот. Склопила је први брак и постала мајка једног Луке. Онда је склопила други брак, постала мајка Иве и Марка...

Неке од најважнијих улога остварила је у представама „Секс бомба”, „Укроћена горопад”, „Нормални људи”, „Таленат”, „Повуци ручну”... Била је члан жирија у шоу програму „Ја имам таленат” (РТС 1), уз композоторе Ивана Тасовца и Александра Милића – Милија.