Митрополит Данило I Петровић Његош - 350. годишњица рођења (1)

Данило I Петровић Његош (Његуши, Османско царство, 1670манастир Подмаине, Млетачка република, 1735) био је цетињски митрополит, обновитељ Цетињског манастира, зачетник борбе за ослобођење Црне Горе од османлијске власти, оснивач црногорске династије Петровића Његоша и човек који је ударио темељ руском култу у Црној Гори.

Данило Шћепчевић је имао свега 13 година када је 1683. године почео разорни Велики бечки рат, последњи освајачки поход османских Турака. Тешка времена кроз која је Данило у младости прошао су оставила битан трајан печат на његово искуство, омогућујући будућем владики да објективно сагледа и проучи судбину свога народа. То је било и пресудно за његово уздизање на ранг црквеног поглавара свога краја и за његове националне успехе који су уследили.

Млади Данило је био, још као 15-годишњак, сведок битке на Вртијељци 1685. године. Подсећајући "кнезове и старјешине црногорске" на овај болан догађај, 22 године касније, он у свом писму каже: „.. Као што вам је познато, колико је само храбрих Срба, Грка, Бугара, Мађара, Немаца погинуло у Бечком рату... Претпостављам да ће вас многи прекоравати, али не брините о томе и немојте никоме одговарати, као племенити и познати хајдуци који погинуше на Вртијељци... На Митровдан, 25. у мјесецу, 1714”


Данило Шћепчевић је први пут упознао српског патријарха из Пећи 1689. године на Цетињу, када је "свети човек" држао ватрене говоре и подизао морал црногорском народу, подстичући Црногорце да се у Христово име прихвате оружја и с његовим благословом крену у борбу против Мухамеданаца, сви уједињени, чак запретивши "под строгом казном екскомуникације", забрањујући борбу под зеленом заставом, посебно под командом Сулејман-паше, који је у блиској прошлости тако много напакостио тамошњем хришћанском живљу.

Будући владика Данило из Његуша је посведочио и још један страховити догађај, тешку превару Млечана из 1692. године. Пошто су Црногорци претходно прихватили повратак млетачке власти у њихове крајеве с циљем борбе против Турака, у чему су побеђени, а Венецијанци и њихов вођа Ђовани Антоније Болица се повукли, Венецијанци су тајно минирали највећу црногорску светињу и потпуно је сравнили са земљом. Цетињски манастир је био најстарији објекат Цетиња, кога је основао још средњовековни великан Иван Црнојевић 1484. године, а и за сам пораз и црногорско страдање окривљени су Млечићи.

Уништавање црногорског националног и верског симбола, места где су се окупљали не само Црногорци, већ и Брђани, па 1680. чак и Приморци који су били подређени сасвим другој држави; светиње која је претходно била претворена у млетачну касарну и центар њихових гувернадура за Црну Гору, имало је за циљ превару примирја с Турцима и елиминацију главне препреке у продору римокатоличке вере на црногорске просторе, програмом који је установљен још 1638. године од стране Конгрегације за пропаганду вере у Риму. Ово је отворило пут неповерењу не само муслиманима, већ и католицима, и отерало будућег владику Данила у потпуну учвршћеност у искључиво православној вјери.

Данило Шћепчевић се још као врло мали младић замонашио, отишавши врло рано од своје куће, и отишао на учење пута Светог Саве у монашком миру и самоћи дружећи се и дању и ноћу са Господом Богом.


- Наставак следи -

(Текст је део пројекта Гласа Пеште, који суфинансира Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама АП Војводине)