Може ли вакцинација бити обавезна?

Европски суд за људска права (ЕСЉП) оценио је да је обавезна вакцинација „неопходна у демократском друштву”. Иако је реч о одлуци суда у Стразбуру поводом представке родитеља деце из Чешке која нису примљена у вртић јер нису вакцинисана, у правничкој јавности наметнуло се питање да ли је ово можда пилот-пресуда која би била на сличан начин образложена и у свим будућим случајевима када је реч о имунизацији против вируса корона.


Пресуда суда у Стразбуру није наредба, али је свакако препорука која ће утицати на многе европске државе да донесу акт о обавезној имунизацији неких категорија становништва, или чак свих грађана код којих не постоје медицинске сметње за примање цепива.


Пресуда ЕСЉП односила се на обавезну вакцинацију деце у Чешкој против девет болести, међу којима су дифтерија, тетанус и дечја парализа. У одлуци је констатовано да то не представља кршење члана осам Европске конвенције о људским правима када је реч о „праву на поштовање приватног живота”.


„Политика имунизације следи легитимне циљеве заштите здравља, као и права других, јер штити и оне који приме вакцине и оне који не могу да буду пелцовани из медицинских разлога”, наводе из Европског суда за људска права. Додају да обавезна имунизација штити грађане који не могу да приме вакцину јер они зависе од колективног имунитета.


Београдски адвокат Иван Симић каже да имунизација треба да буде резултат слободне воље сваког грађанина и подсећа да је Србија прва у свету по броју вакцинисаних, а да притом нема никога ко је био приморан да прими цепиво. Наглашава да пресуда Европског суда није извор права, а то значи да би Србија морала да донесе закон који би регулисао услове за обавезну вакцинацију.


Други, пак, сматрају да примање вакцине не може бити оглед, наводећи да је доказано да цепиво делује као превентива од тежих облика болести, док трећи наводе да су све вакцине још у експерименталној фази. Адвокат Сеад Спаховић поздравља овакву одлуку Европског суда – јер је она у општем интересу. Подсећа да је 1972. године у СФРЈ, када се појавила вариола вера за 11 дана вакцинисано 18 милиона становника, без икакве дискусије о људским правима.


Адвокат Саша Недовић, члан Надзорног одбора Републичког фонда за здравствено осигурање, наглашава да је имунизација против вируса корона, у интересу свих грађана и њиховог здравља. Подсећа да је у време вариоле 1,2 милиона Београђана било вакцинисано за само десет дана на више од седам стотина пунктова. Вариола вера је била најсмртоноснији вирус са којим се човечанство икада суочило, а искорењена је управо вакцином, наводи адвокат. У историји светске медицине није забележена тако свеобухватна и брза имунизација каква је спроведена у Југославији у марту 1972. године, а прве вакцине биле су произведене у Загребачком имунолошком заводу.