МПЦ у заједници са православним црквама

Да ли је „Македонска православна црква” (МПЦ), Охридска архиепископија, од понедељка у канонском јединству са свим православним помесним црквама и да ли је она сада равноправна с њима, после одлуке Синода Васељенске патријаршије да је прими у литургијску заједницу? Ако би се судило по реакцијама државних званичника Северне Македоније – јесте.



Премијер Димитар Ковачевски објавио је на свом фејсбук налогу да „иако овим чином није решен коначни статус... најважнији корак је завршен... Наша православна црква је у заједници са свим православним црквама и ово је историјски дан после седам деценија потпуне изолације”. До канонског јединства са свим помесним црквама, међутим, предстоји још корака, на шта подсећа Синод МПЦ у свом јучерашњем саопштењу.


Захваљујући „најсрдачније” патријарху васељенском Вартоломеју за синодски акт којим су њихове епархије примљене у канонско и литургијско јединство са Цариградом, Синод истовремено обавештава јавност да наставља разговоре са Српском православном црквом „до коначног решавања питања канонског статуса наше цркве, како је препоручила и Цариградска патријаршија”, како је наведено у саопштењу објављеном на сајту МПЦ.


Претходно, Свети синод Васељенске патријаршије саопштио је да је расправљајући о апелу помесне цркве Мајци цркви и поновљеним позивима државе Северне Македоније, Васељенска патријаршија одлучила да прими у литургијску заједницу јерархију, свештенство и вернике у Северној Македонији које предводи архиепископ Стефан, зацељујући на тај начин рану раскола. „Оставља се на најсветијој Цркви Србије да уреди административна питања која постоје између ње и цркве у Северној Македонији, у складу са светим канонима и црквеним предањем”. Коначно, признаје се „Охридска” као назив ове цркве, имајући у виду, како се наводи, да је област њене јурисдикције у границама државе Северне Македоније, а не користи се назив „македонска” или нека друга изведеница од речи „Македонија”.


Српска православна црква није се до закључења овог броја званично оглашавала о најновијој одлуци Цариграда, па ће јавност сачекати да чује њен став о овом питању и евентуално разреши дилему шта спада у административна питања које треба да разреше „најсветија Црква Србије” и МПЦ.


Занимљиво је, међутим, да је само неколико дана пре одлуке Цариграда, један епископ и члан Светог архијерејског синода са много оптимизма говорио о решавању „македонског питања” владика зворничко-тузлански Фотије, у беседи после литургије на Ђурђевдан, рекао је да су се тих дана српски патријарх Порфирије и епископи, међу којима је био и он, састали с представницима Македонске православне цркве у Епархији нишкој, а дијалог описао као „дијалог љубави, вере и наде”.


„Надамо се, ако Бог да, да би могло да се деси, да се МПЦ, тј. Охридска архиепископија поново на мајском Сабору у Београду врати у канонско јединство са СПЦ, а тиме и у канонско јединство са свим помесним православним црквама у васељени. То је велики подвиг који стоји пред нама и ако Бог да молитвама Светога владике Николаја охридског и жичког, молитвама Светог Кирила и Методија, Светог Климента и Наума и других светитеља наших, да се васпостави то јединство, да се исцели раскол који је од 1967. постојао. Сада смо на прагу да се то реши”, рекао је тада владика Фотије.


Између тог прага и коначног решења, после свега три дана, објављена је одлука Цариграда о ступању у литургијско јединство са Охридом. Близу решавања статуса МПЦ, две стране су биле и 2002. године, игром случаја такође у Нишу, где су представници српске и македонске јерархије потписали споразум по којем је МПЦ добила најширу аутономију унутар СПЦ. Споразум је, касније, у Скопљу одбачен и никада није заживео.


Објављујући прве вести о одлуци Синода Васељенске патријаршије, грчки медији, али и они у Северној Македонији, додавали су и да она не значи да је црква добила аутокефалност, а у синодском саопштењу се не помиње ни њена аутономија.


Из саопштења Цариграда у три тачке произилази да Синод Васељенске патријаршије неке ствари ипак јесте решио: у имену цркве нема придева „македонска” и нема црквене дијаспоре, односно епархија ван граница Северне Македоније. Према подацима са сајта МПЦ, уз 12 епархија унутар Северне Македоније, има још четири епархије ван њених граница (Америчко-канадска, Европска, Аустралијско-новозеландска и Аустралијско-сиднејска), а двојица владика „из дијаспоре” су и чланови Синода МПЦ (америчко-канадски Методије и европски Пимен). У намери да „зацели рану раскола“, остало је непознато какав ће бити статус ових епархија и са ким МПЦ треба да реши то „административно питање”.


Руска православна црква признаје искључива канонска права Српске православне цркве у Северној Македонији, рекао је секретар Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије протојереј Игор Јакимчук. Како преноси „Спутњик”, он је нагласио да ће „став руске цркве пре свега узети у обзир приступ том проблему српске цркве”.