Награда „Милош Црњански” Дејану Алексићу

Угледна књижевна награда "Милош Црњански", коју додељује исто-имена задужбина, ове године припала је Дејану Алексићу за деби-тантски роман „Петља”.


Жири у саставу проф. др Мило Лом-пар (председник), проф. Бојана Сто-јановић Пантовић и проф. Слађана Јаћимовић једногласно је награду „Милош Црњански” која има бијена-лни карактер доделио Алексићу који је превасходно присутан у савременој књижевности као песник и стваралац књижевних дела за децу.

За Дејана Алексића награда „Милош Црњански” је посебна по много чему: „Почев од чињенице да носи име једног од највећих књижевника нашег језика, па до правила да се додељује ауторима за прву књигу из одређене књижевне области у којима се остваривао и сам Црњански".

Ова награда за добитника представља неку врсту формалног признања у дебитантском литерарном подухвату.

„Без обзира на то што моје име није непознато у културној јавности, првенствено у песничким круговима и оним око књижевног стваралаштва за децу, ово је први пут да неку награду добијам као прозни писац. Ова награда је на најбољи начин затворила круг његовог досадашњег трајања. То ме свакако чини задовољним, донекле и охрабреним. Нисам сигуран хоће ли се и како све поменуто одразити на моје стваралачке планове, али свакако ми прија уверење да моје испловљавање у приповедачке воде није било с робинзоновским исходом” каже Алексић, преноси Танјуг.

Приповедана гласом младе бунтовне жене, распете између пољуљаних вредносних ставова и трагања за самоостварењем, „Петља” је снажна и узбудљива прича која нас води кроз лавиринте скучених животних избора, која често доводи до коренитог преиспитивања и преображаја личности. Непристајање да се буде оно што од нас направе други основни је мотивациони покретач поступака главне јунакиње.

Бежећи од сопствене судбине, Дина је, услед своје накриве нарави и отпора према конвенцијама, после једног сукоба са граничном полицијом завршила у грчком затвору. Чекајући да буде превезена у суд, она се присећа свих оних преломних тренутака у животу који су је посредно или непосредно довде довели: односа према родитељима и недружељубивој стварности, пријатељства са Никодимом, јединим непатвореним пријатељем, сукоба и компромиса са Светиславом, власником ланца кладионица и моћним ликом из подземља, коме ће се сурово осветити…

Њен лик је психолошки поступно и уверљиво изграђен до самог катартичног краја, а њена истовремено деструктивна и аутодеструктивна природа огледа се у одбацивању овешталих истина и уврежених навика.