Најављено повећање плата мађарских просветара

Мађарска је добила укупно 184 милијарде форинти (478 милиона евра) из ЕУ, што ће се искористити за повећање плата васпитача у вртићима и наставника у школама, каже министар финансија Михаљ Варга.

Он је рекао да је почетком ове године у исту сврху утрошено 340 милијарди форинти из централне касе. Од прошлог децембра Брисел је ослободио укупно 734 милијарде форинти средстава која су раније задржана од Мађарске, навео је Варга на Фејсбуку.

Мађарска влада је у јавности често критикована што није подигла плате просветних радника из државног буџета. Критичари су истицали да би влада која не може довољно да плати своје наставнике требало да поднесе оставку. Навођено је и то што влада купује аеродром у Будимпешти, "уместо да решава тешке финансијске проблеме јавног образовања".

Орбанов кабинет је редовно понављао да нема довољно новца за повећање плата наставника и да се то може постићи само коришћењем фондова ЕУ, које је Европска комисија замрзнула због забринутости за владавину права.

Према последњим подацима мађарског Централног завода за статистику, наставнички кадар у Мађарској убрзано стари, јер једва да има младих који се одлучују за тај позив. Мађарски медији пишу о овом алармантном тренду у мађарском образовном систему, анализирајући нове податке КСХ-у. Према том истраживању, у основним школама је у школској 2023/2024. години радило укупно 72.514 наставника, од којих је само 6,7 одсто било млађих од 30 година.

Синдикат просветних радника упозорава да ће, уколико се процес смањења броја просветара настави садашњим темпом, у наредних пет година школство остати без 22.000 запослених. У школској 2023/2024. години број просветних радника је сведен на историјски минимум, на 145.589, што је 1.610 мање него годину дана раније. Штавише, прошле године је само 2230 нових дипломаца почело да ради на различитим нивоима образовања, што је само делић оних који су започели програм обуке наставника претходних година.

Највећи пад у школској 2023/2024. години забележен је у броју наставника основних школа, посебно код млађих узрасних група. Тамо је навише запослених од 55 до 59 година старости. Занимљиво је да је удео старијих наставника у школском систему за само две године повећан за око 24,8 одсто. Један од кључних разлога за то је владино поједностављење правила која регулишу поновно запошљавање пензионисаних просветних радника. Те промене су имале за циљ да ублаже недостатак радника у образовном систему.