До пријема докумената за други уписни круг на појединим универзитетима у Србији остало је само пар дана, а за оне који нису успели да упишу жељени факултет, приличан број места остао је на наставничким смеровима.

Највећи универзитет у земљи, београдски, попунио је квоте у првом кругу уписа на осам факултета, док на свим осталима има слободних индекса, па би свршени средњошколци већ требало да преломе за коју другу опцију да се определе.
Што се тиче Универзитета у Новом Саду, највише упражњених индекса на основним академским студијама остало је на Филозофском факултету (324), где је на наставничким профилима Српски језик и књижевност 33 слободна места, на Српској књижевности и језику 45, Историји 25, Филозофији 19, Социологији 12. За њим следи Природно-математички факултет где су непопуњена 303 места, од чега су за професоре математике остала чак 52 индекса, биологије 31, географије 28, физике 23, a хемије 20.
На трећој позицији је Пољопривредни факултет који може уписати још 262 студента, а слободних места за други уписни рок има и на Академији уметности (40). На Медицинском факултету је остало 18 самофинансирајућих индекса. Такође, на Педагошком факултету преостало је још 75 слободних места, а највише на учитељском смеру – 51.
Проф. др Татјана Пивац, продеканка за наставу новосадског ПМФ-а, на којем се у првом уписном року за професора хемије пријавио један кандидат, математике три, физике два, а биологије четири, каже да последњих пет година бележе смањено интересовање за наведене наставничке смерове, откад су увели да они буду интегрисане студије које трају пет година. Зато ће, открива за „Политику”, при наредној акредитацији тражити да се четири наведена профила врате на четири студијске године, плус једну мастер.
– То ћемо прво, у академској години која следи, тражити за смер на ком се школују професори биологије, јер он стиже на акредитацију. Интегрисане студије смо увели на препоруку државе, али средњошколци их нису прихватили. Медицина је интегрисана и траје пет година, а млади неће да прихвате да исто важи и за наставничке смерове. Последње две године на састанцима у Министарству просвете предлагали смо да студенти који заврше четири године наставничких смерова, предају у основним и средњим стручним школама, јер су те студије и када сам ја 1995. године уписивала ПМФ трајале четири године. А да се само за рад у гимназијама тражи пета мастер година. Тиме бисмо покушали да привучемо студенте, јер је веома мали одзив за наставничка звања, иначе. Једино је добро што се код нас та поражавајућа статистика са једним, двоје пријављених годишње за наставнички смер на почетку, мало исправи до краја студија. Јер многи студенти са других смерова схвате да ће са поменутим интегрисаним студијама одмах пронаћи посао, па се после неколико година преусмере на њих – истиче продеканка Пивац.
Интересовање кандидата на Универзитету у Нишу ове године било је очекивано, а најбоље на Грађевинско-архитектонском факултету, каже проф. др Властимир Николић, проректор за наставу. Највише места за други круг остало је, каже, на Факултету заштите на раду у Нишу (196) и Педагошком факултету у Врању (137).
– Mеста у другом кругу има и на Машинском факултету, док су готово сви индекси попуњени на Факултету уметности и на Филозофском, где је једино мало места остало на смеру Српски језик и књижевност. Што се тиче професорских смерова константно поприлично места преостаје на Природно-математичком факултету, на математици, физици, биологији и географији, тако је и ове године. Док је интересовање за Рачунарске науке на ПМФ-у у првом уписном року било веома добро – наглашава проректор Николић.
Додаје да најбоље што држава може да уради како би појачала занимање средњошколаца за наставничке смерове, јесте повећање професорских плата у основним и средњим школама.
– Некада су инжењери са наших факултета одлазили да буду наставници у техничким школама, али више не желе то да раде јер имају добре плате, које су у ИТ предузећима веће од 1.000 евра – појашњава проф. Николић.
И на Универзитету у Крагујевцу на Природно-математичком факултету укупна попуњеност после првог круга уписа је 63 одсто. Уз Екологију, најслабији одзив био је на наставничким смеровима: Физици (33 одсто), Математици (46 одсто) и Хемији (47 одсто). Мање од пола места (42 одсто) у првом року попуњено је на Педагошком факултету у Ужицу, а најслабији одзив био је за Учитељски профил, за који је преостало чак 79 одсто индекса. На Одсеку за филологију попуњеност је била 55 одсто, где је на Француском језику и књижевности у првом кругу уписано само пет одсто академаца, а места има и на Српском језику и књижевности, где је попуњено само 37 одсто уписне квоте.
На Универзитету у Београду матурантима који нису имали среће, за други круг преостало је 1.510 места на буџету и 1.491 самофинансирајуће. Највише шансе да студирају о трошку државе и даље има на Пољопривредном, где је остало укупно 339 места, Учитељском (255), Шумарском (230), Рударско-геолошком (201), Техничком факултету у Бору (165) и Технолошко-металуршком (164).
Највише места укупно (454) остало је на Филолошком факултету, што је, како је након првог круга за наш лист рекао проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу УБ-а, највеће изненађење. Да је и у Београду мало интересовање за наставничке профиле више није изненађење, али Филиповић је нагласио да јесте то што је места остало више него раније на смеровима који школују наставнике географије и историје. За наставника математике на Математичком факултету у првом кругу било је само осам заинтересованих, а резервисано је чак 80 места. Тражиће се и професори физике јер су се на Физичком факултету за смер Општа физика, из ког се „рађају” наставници, пријавила само четири матуранта, па је за други круг остало 21 место. За наставнички смер на Хемијском факултету било је најмање заинтересованих, односно само петоро од 25 планираних индекса. Ни на Филолошком факултету нису још попуњене уписне квоте јер су се на пријемном на три наставничка смера у првом кругу пријавила 102 кандидата који су конкурисали за неко од предвиђених 250 слободних места.
Comments