"Годину за нама, али и период пре ње памтићу по корони и по одласку многих мени драгих људи, не само из света уметности већ уопште. Мислим да више никада мој посао и моја бранша неће бити исти јер су многи отишли, они који су били наши узори и учитељи", каже позната српска глумица Данијелa Нелa Махаиловић, коју ових дана гледамо у популарној ТВ серији "Коло среће".
Упркос споменутим околностима у периоду који је за нама, протекла година је за Нелу Михаиловић на професионалном плану, али и приватно, била успешна.
‒ Долазе младе снаге и треба да буде тако, само превише је одједном отишло надарених, квалитетних људи. То је оно што ми је обележило протекле две године, зато их се нећу сећати, без обзира на то што су ми се у претходном периоду у професоналном домену десили значајни искораци и што је било и неких прелепих приватних тренутака, везаних за моју децу. Можда је то нека равотежа која је, макар на личном плану, успостављена међу звездама. Једноствано, то је живот! ‒ каже она.
Нела Михаиловић постала је недавно првакиња Драме матичног Народног позоришта у Београду, овенчана је са чак девет награда за тумачење комплексне Данице Чворовић у представи „Балкански шпијун”, по делу Душана Ковачевића, у режији Татјане Мандић Ригонат и у продукцији националног театра. Награђена је признањем „Љубинка Бобић”, које додељује Удружење драмских уметника Србије за најбоље остварену улогу у области комедије, али и наградом на театарском фестивалу „Петар Кочић” у Бањалуци. То није све. Освојила је и престижну глумачку награду „Раша Плаовић”, али и статуету Ћурана на Данима комедије у Јагодини, а није је заобишао ни „Зоранов брк” у Зајечару...
‒ Одједанпут је дошло чак девет награда за улогу Данице Чворовић. Можда се могло и распоредити, кроз мој глумачки пут, а било је прилика. Стрпљива сам и знам да ће увек све да стигне. Дубоко верујем, не само у послу, већ и у животу, да се све намири и то заиста и буде тако. Ако су пристигле награде потврда мог рада, труда и квалитета, мени је драго. Своје награде сам сачекала са много радости, сачувала сам способност да умем да се обрадујем као дете и срећна сам због тога. Треба бити стрпљив, али уз то бити и упоран и не одустајати. Када се све то споји, онда можда на крају негде и стигнемо и као појединци, и као друштво ‒ вели Нела Михаиловић.
Ову у уметницу раскошног дара недавно смо премијерно гледали у представи „Спортско срце” Ђорђа Милосављевића, у режији Милана Караџића, која је реализована као 90. продукција Звездара театра. Нела Михаиловић тумачи лик професорке, а у глумачкој екипи су и Милутин Мима Караџић, Александар Ђурица, Нина Нешковић и Никола Шурбановић. Костимографкиња је Драгица Лаушевић, композитор Владимир Петричевић, а сценограф Борис Максимовић.
‒ Уз овакав ауторски тим и глумце, заиста је било задовољство радити на представи. Готото празнична атмосфера стварања једне приче, која и нама глумицима, а надам се и публици, пружа радост игре и уживања. Био је то најлепши могући завршетак позоришне године, што се мене тиче, само да га пожелиш ‒ каже награђивана уметница.
У међувремену, снима нове епизоде серије „Коло среће” у којој тумачи Мару Ракетић, самохрану мајку растрзану између жеље да обезбеди новац за породицу и бриге о укућанима...
‒ „Коло среће” је серија од 200 епизода, први пут сам у таквој продукцији. До овог искуства, моја највећа серија била је „Стижу долари” која је имала 50 епизода. Почели смо да их снимамо 2003. године, а разлика у односу на данашње време јесте у томе што смо тада једну епизоду снимали седам дана. Данас се за један дан сними епизода и по. Ето, толико се све променило код нас. Ипак, без обзира на брзину рада, уживање је сарађивати са читавом глумачком екипом серије „Коло среће”, а све под савршеном редитељском палицом дивног Владимира Алексића и младог Растка Тадића ‒ каже она, уз напомену да су ту и представе са њеног редовног репертоара, будући да у позоришту има пуно улога.
‒ Када је реч о позоришту, све је било турбулентно у протеклом периоду, на клацкалици: хоће ли бити представа или ће бити отказане у последњем тренутку. Ипак, ситуација се полако стабилизује. Верујем да ће све ово проћи, ако ништа друго да ћемо моћи једни другима да „стиснемо” руку, ако не можемо да се загрлимо. То сам пожелела себи на уласку у 2022. годину ‒ каже Нела Михаиловић која је у протеклом периоду радила и филмове „Небеса” Срђана Драгојевић и „Хаџијино звоно” Милутина Петровића, али и серије „Једини излаз” Дарка Николића, „Калкански кругови” Милана Караџића, „Тате”, гостовалa у „Камионџијама”...
Иза ње је и рад на серији-филму „Нечиста крв: грех предака” по делу Боре Станковића, у режији Милутина Петровића, односно Горана Станковића, где је остварила улогу Кате, супруге угледног трговца Хаџи Трифуна.
‒ Ката је особена, јер је другачија од осталих Станковићевих јунакиња. Наш филм-серија је, рекла бих, предприча оне „Нечисте крви” и приче о Софки. Све заправо и креће од Хаџи Трифуна и Кате који су Софкини прадеда и прабака. Ката се разликује по томе што је издржала налете ветрова у мушком свету и дошла у позицију да буде стуб куће. До тога је дошла одрицањима и компримисима које је правила, на које је била спремна и очигледно способна. Ниједна од других јунакиња заправо не преживи у том суровом мушком свету ‒ прича Нела Михаиловић и додаје:
‒ Јунакиње о којима је Станковић писао јесу трагични ликови јер је он и бирао и писао о женама које су покушале том суровом мушком свету да се супротставе. То јесте било време када жене нису имале никаква права и углавном су трагично завршавале. И моја Ката је такође трагична у томе што посматра све те жене око себе: своју снаху, заову, ту малу Стојну која је Трифуново копиле и која расте у њеној кући и јер је њено једино право да сме да каже Трифуну шта мисли. Колико ће он њу послушати, то је питање и то се види у серији... Замислите када је највећи успех жене у том времену да сме да каже свом човеку шта мисли у том тренутку.
Comments