Нема апсолутне заштите од короне

„Вакцине против ковида које су регистроване у нашој земљи обезбеђују ниво заштите више од 90 одсто. То значи да ће од 100 вакцинисаних особа више од 90 њих бити апсолутно заштићени од инфекције у сусрету с вирусом и такве особе не могу да преносе вирус здравим невакцинисаним особама. Особе код којих вакцина није обезбедила апсолутну заштиту могу се инфицирати”, каже проф. др Тања Јовановић, вирусолог и продекан за наставу Медицинског факултета Универзитета у Београду.



Професорка Јовановић напомиње да у њиховим истраживањима, у вези са секвенцирањем вирусног генома, још нису нашли присуство јужноафричке варијанте вируса, као ни нове случајеве инфицираних британским сојем короне.


Колико могу да буду опасни ти нови сојеви вируса?

- Вирус континуирано мутира и што је дуже присутан у популацији, чешће ће се мењати. Нове претеће варијанте вируса носе мутације које омогућавају брже преношење вируса, што је од епидемиолошког значаја, али то још не утиче на поузданост дијагностичких тестова и терапију обољења. Званично није показано ни да утиче на тежину клиничке слике. Испитивања у лабораторијама показала су да нас актуелне вакцине штите и од новооткривених варијанти вируса, па за сада не треба страховати. Али је важно даље праћење мутација код вируса, које би потенцијално биле значајне за промене особина вируса.

Зато се код нас ради секвенцирање такозваних вирусних изолаза узетих од оболелих особа како би на основу добијених резултата на молекуларном нивоу пратили нашу актуелну епидемиолошку ситуацију и предузимали адекватне мере. Врло је важна масовна вакцинација како би у што краћем временском периоду ограничили циркулацију вируса у популацији и спречили даље промене вируса.


Ако се настави масовна вакцинација у Србији, када очекујете да ћемо достићи жељени колективни имунитет?

- За колективни имунитет је важно да бар 70 одсто популације буде имуно на инфекцију, без обзира на то да ли су имунитет стекли природним или вештачким путем (имунизацијом). Најидеалније би било да се што већи број становника вакцинише и да имунитет буде и изнад овог процента.


Да ли је тачно да вакцинисани против ковида имају од шест до 11 пута већи ниво антитела од оних који су прележали корону?

- Природна инфекције најчешће индукује снажнији имунски одговор од вакцине. Али није увек тако. Имамо и примере где вакцинација много успешније индукује продукцију антитела, као што је то случај с вакцином против хуманог папиломавируса. Све зависи од специфичности вирусне инфекције. У случају ковид инфекције, запажено је да ниво антитела корелира с тежином клиничке слике. Код особа које су имале тежу клиничку слику ниво антитела је много већи. Очекујемо да ће и код вакцинисаних особа бити висок.


Колико дуго вакцинисане особе могу да буду заштићене од добијања ковида 19? Неки сматрају да је то период од шест месеци, а неки од две године.

- Антитела имају врло дуг полуживот, који некада превазилази наш животни век. То значи да антитела неће нестати тако брзо. С друге стране, највећи број вакцина стимулише и специфичан ћелијски одговор посредован Т лимфоцитима. После вакцинације остаје меморијски одговор који ће нас успешно штитити од новог контакта с инфективним вирусом. Питање је само којом брзином ће се вирус мењати и да ли ће створена антитела и лимфоцити моћи ефикасно да препознају и неутралишу измењене, нове варијанте вируса.

Велика је недоумица и да ли они који су добили цепиво могу да преносе ковид? Какав је ваш став?

- Ефикасност вакцина никад није 100 одсто. Вакцине против ковида које су регистроване у нашој земљи обезбеђују ниво заштите више од 90 одсто. То значи да ће од 100 вакцинисаних особа више од 90 њих бити апсолутно заштићени од инфекције у сусрету с вирусом и такве особе не могу да преносе вирус здравим невакцинисаним особама. Особе код којих вакцина није обезбедила апсолутну заштиту могу се инфицирати. Они најчешће оболе од блаже форме болести, излучују мању количину вируса својим секретима, али, ипак, могу даље преносити вирус.


После добијања прве дозе вакцине да ли особа може да се зарази? И да ли се у том случају саветује давање друге дозе цепива и када?

- После прве дозе вакцине нисмо заштићени од инфекције. За потпуну заштиту је потребно да примимо обе дозе вакцине. Дешава се да се особа која је примила прву дозу зарази и оболи од ковида. Оболела особа треба прво да оздрави, да прескочи термин за давање друге дозе вакцине и да се тек по оздрављењу вакцинише другом дозом. Друга доза се даје најраније месец дана после оздрављења, а може и после шест месеци.