Узбуна на нивоу ЕУ подразумева да Европска комисија, уколико добије предложена овлашћења у ситуацији кризе, може самостално, без одлуке Европског савета и одобрења, принудно увести обавезу државама да у националној привреди смање потрошњу гаса за 15 одсто, каже Милош Николић, председник Либертаријанског клуба.
Он сматра да је мађарски премијер Виктор Орбан оспорио сврсисходност рата у Украјини, али да он нема довољно политичког ауторитета да подстакне друге да стану иза алтернативног вођења те политике.
Министри енергетика земаља чланица ЕУ, на састанку у Бриселу, постигли су политички договор о ванредним уштедама у потрошњи гаса током предстојеће зиме, а у светлу могућег потпуног прекида испоруке тог енергента из Русије ка земљама чланицама. План Европске комисије о уштеди од 15 одсто гаса, од августа до марта, наводно се успротивила готово половина земаља чланица Уније. Међу њима је и Мађарска чији је шеф дипломатије у Москви тражио да се за ту земљу повећају испоруке.
Милош Николић сматра да земље нису у истом положају и да нису исто зависне од гаса и да све то представља једно проблематично стварање механизма да Европска комисија услед кризе добије још једно ново овлашћење.
Мађарски премијер Виктор Орбан је става да је Европској унији потребна нова стратегија за рат у Украјини, пошто санкције против Москве, како каже, нису деловале. Мишљења је и да читавој Европи прети рецесија. Николић види то као једну од важних ствари, као Орбанову жељу да иде испред времена, да понуди на неки начин алтернативни приступ како да се реши украјинско-руски рат.
"Он је оспорио саме темеље стратегије на којима је базиран одговор запада по питању Русије. Довео је у питање, некако генерално, оријентацију Бајденове администрације, да услед више слања оружја очекује да ће рат брже да се заврши. А заправо долази до тога да све више људи гине и да се рату не види јасан крај", оцењује Николић.
Помињање бившег америчког председника Доналда Трампа, који је рекао да је потребан јачи утицај САД, али на другачији начин, Николић види као покушај политичког позиционирања Виктора Орбана према неким републиканским круговима Америци имајући у виду неке тенденције да се Трамп може поново кандидовати.
"Орбан јесте оспорио ефикасност и сврсисходност по питању рата у Украјини, али ја мислим да он нема довољно политичког ауторитета, имајући у виду целу политичку ситуацију у Европи да сад подстакне и друге државе да стану иза неког алтернативног вођења те политике", сматра Николић. Орбанову изјаву "да уместо четири стуба постојеће стратегије, међу којима су наоружавање и санкције - имамо четири пробушене гуме и владе у Европи падају као домине", Николић оцењује као типично претеривање.
"Пале су само четири владе, у Великој Британији, Италији, Бугарској и Естонији. Осим Италије, где постоји блага политичка криза ни у овим осталим не постоји никаква озбиљнија криза. Европа се дефинитивно суочава с једном врстом енергетске и преливајуће економске кризе, пре свега на пољу инфлације, али далеко од неке озбиљне политичке кризе, како то премијер Орбан некако драматично тврди", сматра Николић.
Питање је и шта говори недавна резолуција мађарског парламента, у којој се позива да се ограничи моћ ЕП и да европосланике делегирају национални парламенти и на колико ће разумевања наићи код других чланица, попут Чешке. Истовремено се сама Мађарска суочава са још једним упозорењем пред стопирање приступа фондовима.
"Ти захтеви подразумевају ревизију темељних уговора ЕУ и апсолутно је мало замисливо да ће и они најближи, блиски савезници Виктора Орбана, пре свега земље Вишеградске групе да стану иза овога", сматра Николић. Србија је од европског комесара за проширење, који је мађарски кадар, Оливер Вархељи добила још један позитиван сигнал – да се Унији вратила воља за проширењем. Николић истиче да је изузетно значајно да дође до креативне реафирмације идеје проширења, јер, каже да дефинитивно постоји криза политичке воље на западу што се тиче макар неког прикључења овог нашег региона у неко догледно време.
"Желео бих да верујем да то јесте на неки начин доминантна оријентација и у другим центрима. Веома је битно што се нас тиче и будуће владе да задржи снажну оријентацију ка Европи и да спроводи реформе", поручио је Николић.
Comments