Нова изложба о династији Обреновић

Tоком владавине кнеза Милоша, кнеза Михаила и кнеза Милана Обреновића збили су се многи важни догађаји који су обележили нашу историју. На тај период, његове ветрове и боје подсетиће нас изложба београдског Народног музеја.

Под називом „Како памтимо владаре? Представе Обреновића из Кабинета графике Народног музеја у Београду” публику ће дочекати 25 радова из Збирке цртежа и графика српских аутора 18. и 19. века, а биће заступљени и страни ствараоци.

Поред чињенице да ће дела која су одабрана до 24. априла, до када траје изложба, пружати увид у различите аспекте визуелне репрезентације владара поменуте династије, изложени портрети откриваће и начин конструисања представе о владарском лику, док ће прикази историјских догађаја указивати на грађење легитимитета и култа династије током владавине ове тројице кнезова, каже за наш лист Јасмина Цукић, кустос Народног музеја и ауторка поставке.

– Графичко стваралаштво представља важан сегмент српске визуелне културе 19. века а овом изложбом је стављен фокус на његов документарни и сведочанствени потенцијал. Захваљујући могућностима мултиплицирања, графика је била погодна за политичко-пропагандно деловање, када је требало промовисати владаре и актуелне догађаје и она нас упознаје с њима као хроничар епохе. Графичка остварења су постојала у форми самосталног листа, или су репродукована у књигама, оглашавана у штампи – истиче она

Графичка дисциплина код нас своју потпунију афирмацију стекла је за време Анастаса Јовановића, првог српског литографа, који је био нарочито у вези с династијом Обреновић. Али током читавог 19. века постојала је и потреба за ангажовањем уметника ван наших простора које су неретко позивали и сами владари, па су тако и графике често настајале по њиховој наруџбини.

Поред Јовановића, Стевана Тодоровића, Ђорђа Крстића и других српских аутора, међу страним уметницима чија ће дела моћи да се виде су Карол Поп де Сатмари и Винценц Кацлер, који су својим стваралаштвом били повезани са српском културном средином 19. века.

Јасмина Цукић издваја неколико дела која заслужују детаљнији увид:

– Реч је о раду Ђорђа Крстића „Споменик кнезу Михаилу” из1871, урађеном у техници оловке на папиру. Убрзо након атентата на кнеза Михаила родила се идеја за подизање споменика кнезу. До коначне реализације и решења Енрика Пација ће, као што знамо, проћи много година, а кроз званичне конкурсе у међувремену појављивала су се различита уметничка решења и предлози. Иако није реч о званичном предлогу, млади Крстић је кроз цртеж изнео своје виђење споменика.– објашњава Јасмина Цукић и окреће се, потом, Винценцу Кацлеру и Еугену Ладиславу Петровићу.

– Кацлерова литографија „Таковски устанак 1815” из1874. односи се на један од кључних династичких меморијских топоса, који је утицао на стварање слике о кнезу Милошу као оцу нације. Ово дело доноси његову уметничку интерпретацију и настојање да верно реконструише место где се одиграо сабор у Такову. Графика је продавана, између осталог, путем часописа „Србадија”, поставши једна од патриотских икона које су утицале на обликовање националног идентитета појединца. Истакла бих и олеографију Еугена Ладислава Петровића „Књаз Милан полази на бојно поље 20. јуна 1876”, насталу крајем 19. века. Глорификацији лика кнеза Милана у светлу заслуга за стицање дуго жељене државне независности и ослобођења допринели су српско-турски ратови 1876–1878, а ово дело односи се на једну од популарних представа која приказује тренутак одласка кнеза Милана у рат - каже Јасмина Цукић.