Нови Сад добија музеј Ђорђа Балашевића?

Ђорђе Балашевић могао би да добије музеј у свом родном Новом Саду. То је најновија иницијатива која се може жути у јавности, након што је популарни новосадски кантаутор преминуо у јануару.



Панонског морнара заволеле су генерације људи на читавом екс-југословенском простору, па су и са разних страна покретане, након његове смрти, инцијативе да се по њему назове нека улица, мост, пут.


Сада први пут иницијатива стиже из градских структура Новог Сада који се досад није оглашавао око тога, осим што је једном приликом градоначелник Милош Вучевић поручио, након учесталих коментара, да ће све бити рађено у сагласју са породицом Балашевић.


Наиме, директор градског ЈП „Урбанизам” Душан Миладиновић потврдио је да се планира спомен-музеј Ђорђа Балашевића у склопу Универзитетског парка. Нацрт урбанистичког плана овог парка поново је ових дана стављен на јавни увид јавности, све до 11. октобра, након што је документ дорађен и допуњен управо објектом културе – музејем. Међутим, у њему се не наводи да је реч о музеју Балашевића.


Сада се у Универзитетском парку налази једино „паметна зграда”, ректорска или централна зграда Универзитета у Новом Саду, институције која је Балашевићу 2010. године, на свечаности поводом пола века ове академске заједнице, уручила почасну диплому. Био је то својеврсни позив ректора свим студентима који су напустили студије, да се врате и дипломирају, па и позив самом Балашевићу који је студирао географију на Природно-математичком факултету.


„Није завршио студије, али својим делом је превазишао и неке ученије људе од њега”, каже професор ПМФ-а др Лазар Лазић, са департмана за географију. Он је и председник Војвођанског клуба, удружења које је након смрти Балашевића затражило да се нови друмско-железнички мост у Новом Саду назове по њему. Лазић каже да би потписао и за идеју да се у универзитетском простору подигне музеј човеку који је уз Мику Антића, како наводи, одраз Војводине.


Иницијатива је било и у другим градовима, попут оних да се по кантаутору назове пут Београд-Загреб, или да парк у Зрењанину добије његово име. На фасадама су осликавани мурали са његовим ликом, а на мосту у Тузли окачен је папир са натписом „мост Панонског морнара”.


Ако у Новом Саду буде остварена најновија идеја, биће то вероватно у склопу објекта за који се каже да је јавне намене музејског карактера. Урбанисти су га у нацрту испланирали на 500 квадратних метара, а то подразумева садржаје галеријског простора, мултимедијалне сале, меморијалне собе, као и санитарне, техничке пратеће садржаје.


Поред тог објекта, урбанисти дозвољавају подизање још једног, мањег, приземног на 300 квадраних метара у склопу, како се наводи у тексту нацрта плана, пројектног задатка. Унутар новосадске стручне јавности, међу архитектама и урбанистима, не постоји сагласност око избора локације за овакав музеј. У породици Балашевић нису одговорили на молбу медија да саопште да ли су укључени у план око музеја и шта би он садржао.


Портпаролка Туристичке организације Новог Сада Тихана Путин каже да у региону постоји интерес да се у Балашевићевом родном граду обиђу и улице које је он испевао у својим песмама. „Дефинитивно је он један од симбола Новог Сада”, каже Путинова.


Око музејских питања, стручно мишљење и надзор овде даје Музеј Војводине, као матични у хијерархији. Директорка овог музеја Тијана Станковић Пештерац није упозната са поменутим планом, али каже да сваки музеј мора имати стручњака који ће обрађивати збирку. Она наводи да у Војводини има много збирки у домовима културе, културним центрима и библиотекама, па и у приватним колекцијама.


„То су неретко велики послови и има пуно материјала. Рецимо, приватни музеј пољопривредних машина Жеравица послушао је наш савет да морају имати кустоса, и обучен је код нас”, каже директорка.


У околини Новог Сада постоје приватне музејске збирке у вези са пчеларством, шибицама, симболом зеца... Међу јавним установама су Музеј града Новог Сада, смештен на Петроварадинској тврђави, док су у центру града Музеј Војводине и Музеј савремене уметности Војводине. Најављен је и Музеј 20. века, који треба да буде постављен у некадашњем Студију М Радија Новог Сада, исељеног на Мишелук, али се после тога више није много чуло о новој музејској установи.