Март у Новом Саду поново, други пут, пролази без „Антићевих дана”, песничке светковине коју град у ово време одржава у част Мирослава Мике Антића.
Прошле године је манифестација "Антићеви дани" одложена, према званичном образложењу, због пандемије вируса корона. До данас није настав-љена, иако се у европској престоници културе 2022. нижу бројни други догађаји, уз публику и у затвореном простору, попут сајма књига, књижевних трибина, изложби, концерата...
– Јавност и медији ће бити обавештени о новом датуму одржавања манифестације. И даље је на снази саопштење о одлагању манифестације због пандемије – каже помоћник директора Културног центра Новог Сада Сунчица Марковић.
Песник Мика Антић је већи део живота провео у Новом Саду, граду у коме су и настајали његови бројни стихови и где почива. Као и Чика Јова Змај, генерацијама је омиљени дечји песник. Стварао је и мисаону поезију, сликао, бавио се филмом, уређивао и писао за листове.
Све су то били разлози да се „Антићеви дани” установе као стална манифестација у култури од значаја за град, по одлуци градске скупштине из 2007. године. Одлуком је прописано да се манифестација одржава сваке године у другој недељи марта. Рачунало се на то да се обележава и дан рођења Мике Антића, 14. март. Пошто је програм одложен, како нам је потврђено, нема ни церемонија полагања цвећа на спомен-бисту песника у Дунавском парку, ни посета његовом гробу.
Истом скупштинском одлуком установљена је и годишња награда „Мирослав Антић” за књигу поезије на српском језику, која је као изузетно остварење у области књижевног стваралаштва објављена у претходној години. Њен први носилац је Љубивоје Ршумовић, а последњи пут је уручена у марту 2020. Бојану Васићу за „Топло биље”.
До застоја је дошло почетком 2021. Награду је, по ставу стручног жирија, требало да добије песникиња Јелена Ленголд из Београда. На томе је и стало, а песникиња је на друштвеним мрежама саопштила да се политика умешала у одлуке културе. Културни центар је одбацио такве наводе као „бујну машту”. Тврдили су да су „Антићеви дани” одложени због неповољне епидемијске ситуације, те да до тог одлагања, одбору манифестације није стигао никакав закључак жирија.
Прописано је да одбор одлучује о награди на предлог стручног жирија (Мирослав Радоњић, Слађана Илић, Бојан Васић). Чине га председник (градоначелник Милош Вучевић), заменик (председница скупштине Јелена Маринковић Радомировић) и 11 чланова (међу којима су већници), именованих у скупштини, на предлог градоначелника, из реда стручних и јавних радника, познаваоца књижевног стваралаштва.
До данас, награда око које се повела полемика (за календарску 2020) није додељена. Нема је ни у поводу 90. годишњице Антићевог рођења овог марта. У међувремену је скупштина, на иницијативу одбора, допунила одлуку о манифестацији. Сада се, изузетно, награда може доделити и за животно дело (не само за календарску годину). Чланови одбора сматрају, како је образложено, да у Новом Саду постоје уметници који својим целокупним поетским, књижевним и стваралачким опусом завређују да буду препознати.
Одборница Снежана Мушицки сматра да је то лепо, али да треба да постоје критеријуми и да је „мало рискантно” да одбор одређује ко за свој опус завређује награду за животно дело.
– Када је основана манифестација „Антићеви дани” први човек који је добио награду је био Љубивоје Ршумовић, после њега Душко Трифуновић. Пре седам година, човек је добио Антићеву награду, да му сад не говорим име - нема га на претраживачу „Гугл”. Не постоји у Градској библиотеци његова књига поезије. Нико никада није чуо за њега – рекла је у скупштинској расправи одборница.
По њеним речима, манифестација треба да прерасте у нешто по чему ће Нови Сад бити познат у култури, а не овако, „да награду добијају буразери и партијски другари и ко све не”.
Члан градског већа за културу Далибор Рожић истакао је том приликом да постоји жеља да се манифестација сада унапреди кроз допуну одлуке, али и кроз механизме који се тичу правилника, критеријума и увођења конкурса који до сада није био пракса.
– Свакако све одлуке које су донешене у склопу реализације свих досадашњих манифестација „Антићеви дани” ишли су преко одбора, али одбор је имао и одређене механизме, именовања стручне комисије, односно стручног жирија и одређене правилнике – навео је Рожић.