Новоговор: Да ли је тренерка део одеће или жена која тренира?

Родно осетљиви језик, кога под претњом новчаних казни, у јавну сферу уводи недавно усвојени Закон о родној равноправности, могао би најпре да „проговори” пред Уставним судом. О томе данас размишљају бројни српски лингвисти, професори књижевности, социолози, филозофи, али и стручњаци попут правника и теолога православне цркве, који се сви оштро противе том закону, сматрајући да он угрожава слободу изражавања, уводи новоговор, изобличава језик и идентитет народа, намеће политичку идеологију уместо струке.



По том закону, примера ради, овде би морало да пише стручњакиње и стручњаци, уместо стручњаци. Низ је примера који би били смешни, како сматрају критичари, само да нису тужни. Тренерка је тако жена која се бави тренерским послом. Или је то само комад одеће. Има и оних примера који можда више доносе сексуалне алузије („навукао сам добру тренерку”), него родну равоправност у језик. Неке именице су женског рода, као владика, али се односе само на мушкарца. Уосталом, наш устав, како напомињу противници закона, не познаје појам род.


Након што је закон усвојен упркос ставу Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, надлежном да нормира језик и брине о њему, у Матици српској је на округлом столу „Положај српског језика у савременом друштву” разговарано и о томе шта се даље може учинити да би се спорном акту стало на пут. Дебату су организовале ове две институције, а домаћин скупа проф. др Драган Станић казао је да је Матица срећна што је окупила такву памет која не само да има шта да каже, него и да чини „оно што се мора чинити”.


„За наш језички опстанак одавно је упаљено црвено светло”, истакао је председник Матице и напоменуо да је темељ тог опстанка континуитет који је од црквенословенског времена до данас чувала црква.


Епископ бачки Иринеј је на скупу оценио да је најновија претња српском језику „на нашу жалост и срамоту, наметање тзв. родно осетљивог језика”. Тај закон сматра најбесмисленијим у историји српског законодавства, актом заснованим на „новојављеној идеологији”, донетом без јавне провере његове оправданости и упркос готово једногласном противљењу наших лингвиста, филолога, писаца...


„Наводно се борећи против дискриминације, та идеологија уводи на мала врата свеопшту дискриминацију. Наводно служећи слободи, она угрожава и слободу личности и слободу заједнице”, казао је владика.


Под плаштом бриге о равноправности грађана, један од циљева закона, по мишљењу проф. др Светка Танасића, јесте да се промени идентитет језика, речник и граматички систем. Тиме се рачуна, сматра, на измену српског националног, културног и верског идентитета.


„Овај закон остаће у историји као пример шта се добије кад власт преда уређивање националних питања једној идеологији игноришући стаовове науке, цркве и најшире културне јавности. Поставља се, на крају, питање: Да ли је ово предвиђено и за мањинске народе у Србији или је само дар Србима?”, казао је Танасић.


Академик Предраг Пипер поручио је у својих 12 теза, прочитаних на скупу, да наш устав не познаје појам рода, те да је проблем већ у наслову закона, као и да се ради о политичком нормирању језика, идеологији радикалног феминизма, делу глобалног неолиберализма која све више добија облике тоталитаризма.


„То нема много везе са науком, него представља покушај да једна спорна теорија добије научни статус неспорне идеологеме која се представља као једино исправно политичко мишљење”, наводи Пипер.


Каже да ће можда због Закона о родној равноправности неко време бити прогањаних и кажњаваних, али да ће он „свакако пропасти, а пре или касније, и заједно са њим пропашће и они који су га донели”.


Професор др Бранислав Ристивојевић, декан Правног факултета у Новом Саду, мисли да би за оспоравање овог закона на Уставном суду треба размислити о томе да ли тај акт покушава да створи нешто што у суштини није српски језик. Објаснио је да би то био важан аргумент и да би језички стручњаци требало да то разјасне правницима, јер наш устав прописује у члану 10, и то је једино место где се он помиње, да су у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо.


„Чињеница да покушавамо сви заједно да учинимо одређени искорак према Уставном суду, води нас све у једном правцу, а то је да морамо да пронађемо она места у уставу где се овај несрећни закон о њега огрешио”, казао је Ристивојевић на скупу.


По њему, донетим законом брише се научна критика, задире у уставну аутономију универзитета и слободу научног стваралаштва. Оставља могућност и „контранапада”, захтева за измену устава тако да он, као и за мањине, изричито каже да Срби имају право на свој језик.


Председник Матице др Станић уверен је ипак да се не може рећи да то није српски језик, док су се у даљој дебати чула и другачија мишљења, а по њима, правницима би се могао пружити такав закључак да се не ради о српском језику јер се демонстрира незнање језичке материје.


„Дубоко сам убеђен да се ово ваше питање може одбранити, почевши од тога да облици тог новоговора који су наведени као илустрација, не подлежу под врло флуидну – ту је проф. др Рајна Драгићевић потпуно у праву ‒ лексичку норму. Чак на најбаналнијем нивоу нису у једнотомнику и шестотомнику. За некога ко се бави уставом, мислим да је то доказ”, казао је проф. др Александар Милановић.


Професори су се на скупу међусобно ословљавали само са „професоре”, мада је међу њима било и професорки, а на моменте је протекао уз смех као приликом излагања проф. др Слободана Антонића који је говорио и о томе како би по закону и моделу који се предлаже требало говорити ако се жели нешто рећи о небинарним особама.


То су оне особе које, по речима Антонића, нису ни мушко ни женско, а за њих се не може употребити средњи род јер нису ни ствари ни деца. Тако би реченица: „Ишао је јуче до ресторана јер је био гладан” гласила: „Ишаола је јуче у ресторана јер је биола гладана”.