Ново издање књиге о мајору Танкосићу

Треће допуњено издање књиге Градимира Николића „О војводи Танкосићу” у издању куће Графопринт, представљено је у Историјском музеју Србије.


Аутор књиге Градимир Николић рекао је да се још у детињству упознао са породичном архивом о свом претку Танкосићу (1880-1915) и да је својевремено одлучио да напише књигу зато што „они који су могли нису хтели или нису смели”, оценивши да „још увек постоје отпори да се испитају неки делови наше историје”. Унук Танкосићеве рођене сестре је оценио да се четничком војводи „сто година диже споменик у Београду”, чије је постављање припремано на Савском тргу још 1940. године, приметивши да је чувени ратник недавно ипак добио бисту у Кисачу.

„Још увек постоје отпори да му се ода достојна пошта. Танкосића је народ прихватио и опевао. У народу коме је дао све опстао је и остао”, оценио је Николић.

Уредница књиге Милена Шећеровић је истакла да Николић, по струци инжењер, „није желео да се представи као историчар”, већ се као потомак „трудио да не прави оду историјској личности, него је нашао диван начин да кроз породичну историју прича о јунаку Танкосићу”.

Николић је књигу Танкосићу први пут објавио 1998. године, а Шећеровићева је оценила да свако ново издање неке књиге може бити „другачије, јер када се бавите историјом никад се не зна да ли је све пронађено”. Она је рекла да треће издање уз неке исправке доноси факсимил списка припадника Танкосићевог четничког одреда, који је записао београдски трговац Светолик Џилић, као и пописе донатора покрета и имена његових војвода.

Мајор Танкосић је био један од оснивача тајне организације „Уједињење или смрт”, познатије као „Црна рука”, учесник у Мајском преврату 1903. године, помагач „Младе Босне”, четнички војвода и борац за духовно и територијално уједињење свих Срба. Историчар Урош Шешум је подсетио да је Танкосић на почетку имао велику улогу у организовању четничког покрета у Старој Србији 1904. године, када је учествовао у победи четника над турском војском у борбама на Челопеку код Куманова.

Након четниковања против Турака у Старој Србији, Танкосић је учествовао са својим одредом у борбама у Првом балканском рату и потом Првом светском рату, а према речима Шешума био је изузетно храбар и „знало се да из сваке борбе његове јединице излазе десетковане”.

Шешум је подсетио да су након Танкосићеве погибије 1915. године аустроугарски војници ископали из гроба његово тело како би га фотографисали и уверили јавност да је чувени четнички герилац заиста погинуо.

„Танкосић је имао чин мајора у тренутку погибије. Неформалну титулу војводе су му дали четници. То је титула која се стиче храброшћу и самом Танкосићу је војводска титула била дража од официрске. То доста говори о њему”, нагласио је Шешум, преноси Танјуг.

Директорка Историјског музеја Душица Бојић истакла је да је Николићева књига „О војводи Танкосићу” писана „као добар белетристички роман”.

У представљању књиге учестовао је читањем одломака глумац Дејан Јајчанин, а кратке наступе су одржале сопран Наталија Илић и клавиристкиња Драгана Кесић, као и виолисткиња Сара Минић.