Ношење маске није знак хипохондрије

Уместо досадашњег погледа на маске да „моја маска штити мене”, потребна нам је свесност да – твоја маска чува мене, а моја маска чува тебе. Када би сви носили маске, дакле не само они који кашљу и кијају, како је до сада било препоручивано, тада би преношење вируса било битно смањено и лакше бисмо обуздали епидемију.


Пише: Зоран Миливојевић, психотерапеут


У последњих неколико месеци скупљено је довољно доказа да се препорука Светске здравствене организације да током епидемије није потребно носити заштитне маске, осим ако неко кашље и кија, може сматрати превазиђеном. Ова организација упозорава да маске могу бити и штетне јер не нуде апсолутну заштиту од заразе, а могу створити лажно осећање сигурности, као и да могу дестимулисати људе да примењују друге мере, као што су физичко дистанцирање и прање руку.

Све више постаје јасно да је овакво размишљање резултат егоцентричног погледа на маске као средство за заштиту појединца. Актуелна епидемија ковида 19 померила је фокус са заштите оног који носи маску, на ношење маске као облик заштите других људи. На заражавање се гледа као на комуникацијски чин у којем учествују вироноша и друга незаражена особа. Управо код актуелног вируса постоји велики број заражених који нису ни свесни да носе вирус. То могу бити особе које су заражене и које се никада неће разболети, али и они који су заразни данима пре него што им се појаве први симптоми. И једни и други су веома важни преносиоци (вектори) заразе и доводе до ширења и одржавања епидемије. Када би сви носили маске, дакле не само они који кашљу и кијају, како је до сада било препоручивано, тада би преношење вируса било битно смањено и лакше бисмо обуздали епидемију.

Ковид 19 се преноси на различите начине, а један од главних јесте капљицама и аеросолима. Када човек говори, али и када кашље и кија, он избацује једва видљиве капљице које после неколико секунди падају на под. Поред тога, избацује и много ситније, невидљиве капљице, аеросоле, толико лагане да лебде и остају у ваздуху много дуже, према неким истраживањима и до четири сата у затвореном простору. Управо ношење маски спречава особу да када говори, кија или кашље расипа капљице и аеросоле у ваздух око себе. У том смислу, ако гледамо појединца, онда маска заиста није довољна заштита од вируса, али ако гледамо групу или заједницу, онда је маска веома важан чинилац колективне безбедности. Ако су око вас људи који носе маске, то значи да је много мањи ризик да се у ваздуху око вас налази вирус, тако да је знатно смањен и ризик од заразе.

Када се овако гледа, онда није толико важан квалитет маске. Маске из кућне радиности су сасвим довољне, као што је довољно и да се нос и уста прекрију неком тканином (марама, шал итд), јер се и у том случају спречава да заражена особа несвесно „сеје” вирус око себе. Из тог разлога је нужно да се противепидемијске мере подрже јасном препоруком да се нос и уста прекривају у свим затвореним просторима где је више људи, у средствима јавног саобраћаја, али и у свим оним ситуацијама на отвореном простору у којима није могуће одржавати физичку дистанцу од других људи.

Ако смо већ усвојили кинеску доктрину, требало је да усвојимо и масовно ношење маски. Није случајно што стручњаке из Кине ниједном нисте могли да видите без маски. Шеф кинеског експертског тима који борави у Србији др Пенг Џићанг је јасно упозорио: „Носите маске. Само маске. Кад носите маску, то је један од најефикаснијих метода заштите.”

Калифорнијски микробиолог др Адријен Берч је анализирао студије о доприносу маски и закључио да је ношење маски знатно допринело обуздавању епидемије САРС-а. Нагласио је: „Стално ношење маске може и до 70 одсто смањити ризик од преношења вируса.” Међутим, САРС је обуздан у Азији, где влада потпуно друкчији менталитет кад је о маскама реч. Тамо многи људи носе маске када су прехлађени, не да би заштитили себе, него да би заштитили друге од себе, да друге не би заразили. Азијци схватају ношење маске као знак друштвене одговорности, као бригу за друге људе.

Због свега тога не само да је потребно да усвојимо ношење маски, то јест прекривање носа и уста током ове епидемије. Било би идеално да усвојимо навику да убудуће, већ на јесен и зиму, свако ко је прехлађен носи маску. Многи пре епидемије ковида 19 нису ни знали колико је заправо смртоносан „обичан” грип, који годишње односи неколико стотина хиљада живота. А то бисмо могли знатно да ублажимо ако бисмо одустали од предрасуде да је ношење маске знак хипохондрије и ако бисмо почели да носимо маске или прекривамо нос и уста када смо прехлађени.