НС: Две изложбе у оквиру пројекта "Сеобе"

Две велике изложбе биће отворене од 1. фебруара у Новом Саду, чиме почињу „Сеобе”, један од осам програмских лукова из концепта Европска престоница културе.

Сеобе су неретко инспирација у уметности и доводе до преплитања култура. У Новом Саду, који свој идентитет заснива и на томе, миграције су тема коју овај град, као Европска престоница културе 2022. године, ставља на свој сто од 1. фебруара – Дана града. На тај дан ће бити отворене две велике изложбе, Музеја Војводине и Музеја Новог Сада, чиме почињу „Сеобе”, како је назван један од осам програмских лукова из концепта „Европске престонице културе”.

Музеј Војводине приредио је изложбу „Тамо где сеоба завршава – од римске Паноније до данашње Војводине”, у чијој жижи су три позлаћена римска шлема из 4. века, које чува ова установа. Два шлема су пронађена у атару села Беркасово код Шида, после чега су предата музеју. Још један из тог периода, из околине Хртковаца и Јарка код Сремске Митровице, доспео је у музеј откупом, у делићима из крчага.

„Музеј Војводине је једини музеј на свету који има три оваква шлема који су чак у научној литератури добили назив 'шлемови типа Беркасово' према локацији где су два шлема нађена 1955. године”, казала је директорка установе Тијана Станковић Пештерац, представљајући новинарима ову изложбу чији је она и аутор.

Изложба користи филмску, позоришну и музичку уметност да би се дочарао историјски период, а служи се и новим облицима музеологије и археологије, као и ИТ технологијом. Тај период од Паноније до Војводине биће приказан кроз филмски есеј „Трагови сеоба”, где се у потрази за локалитетима шлемова, наилази на Беркасово као гранично место где избеглице из Сирије и других земаља чекају да оду у Европску унију, док се у Хртковцима сусрећемо са ископином Гомолава са 7.000 година старим траговима насељавања.

Изложба доноси и монодраму „Крв и блато” која ће се изводити 16 пута од 18 сати, а премијерно 5. фебруара. Ради се о измаштаној причи о војнику Дизону који је носио један шлем из Беркасова. Као основ монодраме је прича „Дизонов ум” Зорана Суботичког, режисер је Радослав Миленковић, а Југослав Крајнов је у улози војника.

„Најраскошнији шлем, из Беркасова, има натпис: 'Дизоне, носи га у здрављу – дело Авита'. Тај Дизон није био Римљанин, он је био Трачанин, човек варварин којег је римски цар наградио златним шлемом за велике подухвате. То је у ствари једна хумана прича и ми први пут хуманизујемо археолошку тему” казала је директорка.

Компонована је оригинална музика за изложбу, а дело је харфисткиње Софије Сибиновић. Публика ће моћи да прати изложбу са било које локације јер је за њу израђена апликација „еИзложба”, тако да се садржај види скенирањем ЦР кода.

Музеј града Новог Сада приредио је изложбу „Нови Сад – Акценти” која ће у Збирци стране уметности овог музеја у Дунавској улици приказати 22 акцента или теме из читаве историје Новог Сада, саопштила је новинарима директорка Музеја града Весна Ивковић.

За локацију није одабрана Петроварадинска тврђава, где се иначе налази седиште овог музеја, јер се тамо сређује простор. Када буде сређен, ту ће бити изложба о Милеви Марић Ајнштајн, поручио је на заједничкој конференцији за новинаре поводом почетка „Сеоба”, директор фондације „Нови Сад – ЕПК” Немања Миленковић.

Прича о Петроварадинскј тврђави биће испричана, како је додала директорка Музеја Новог Сада, на 330. годишњицу утврђења.

За предстојећи изложбу о Новом Саду, у чијој поставци је учествовао читав тим градских кустоса и мултимедијални уметник Душан Јововић, избор тема је вођен идејом која треба да представи дух града. Кључне речи у томе су Европа, мултикултуралност, слобода, образовање, еманципација и развој.