Обележена годишњица битке на Мишару

Више од два века прошло је од чувеног Боја на Мишару, када су српски устаници, предвођени Карађорђем Петровићем, поразили турску војску, под вођством Сулејемана Паше Скопљака, а Шапчани и сви они који кроз Мишар пролазе у колективној свести негују сећање на те дана када се овде борило за слободу после вековног ропства.

Чувена битка као да се урезала у ген народа, зарад чије слободе је војевана. И ове године у спомен на Карађорђа и мишарске јунаке одржан је помен ратницима и свечана церемонија. Испред споменика, високог обелиска на чијем врху се налази двоглави орао раширених крила, венце су положили Миодраг Капор, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Војске Србије, Мачванског округа, градоначелник Шапца Александар Пајић, представници удружења бораца.

– Србија се више не стиди своје историје, својих бораца. Она је поносна на своју историју и то показује кроз реализацију државног програма неговања традиције ослободилачких ратова – казао је Миодраг Капор, државни секретар у Министарству рада, и додао да је Мишар једно од најважнијих места у нашој историји.

Неговања сећања и осећаја за прошлост, извесно је, биће и убудуће. Министарство културе и информисања Републике Србије помогло је град Шабац у обнови Дома културе у овом историјском месту и кроз пројекат „Мишар – прошлост, садашњост, будућност”, по конкурсу „Градови у фокусу 2021”, определило петнаест милиона динара за реконструкцију овог културног здања које се простире на 1.000 квадратних метара. Из сопственог буџета град Шабац обезбедио је још тринаест милиона динара.

– Завршена је прва фаза реконструкције дома, која је обухватила адаптацију крова и свих просторија здања. Оно што следи је израда нове сталне музејске поставке у Мишару, која ће ђачке посете поново вратити у ово историјском место – истакао је Александар Пајић, градоначелник Шапца.

Бој на Мишару одиграо се 13. августа 1806. године. Захваљујући војној стратегији вожда Карађорђа, утврђеном шанцу и громовитој коњици, Турци су претрпели тежак пораз и велике губитке на бојном пољу. Тада, према извештајима „Бечких новина”, на Мишару је погинуло 6.000 Турака, а онда још толико повлачећи се ка Дрини, кроз мачванска села.

Одјек једне од најславнијих победа у Карађорђевој устаничкој Србији и данас одзвања кроз својеврсни понос, овековечен и кроз културну заоставштину Срба. Он се данас огледа у стиховима народне песме „Бој на Мишару”, опеване на гуслама Филипа Вишњића; у слици Милића од Мачве на зиду галерије Спомен-музеја у Мишару, као и делу „Бој на Мишару” Паје Јовановића, изложеном у Историјском музеју у Тополи.

Светлост величанствене српске победе чувају и стари храстови у оближњем Трбушцу, испод којих је свештеник Пантелија из Уроваца, под ведрим небом, с дрвеним крстом у руци, причестио устанике, благосиљао их, а потом унапред одржао опело за оне који се из боја неће вратити. За Шабац и околину Мишар није само историја – он је историја с којом се живи.