На дан стогодишњице од последњег краљевског венчања у Србији, Задужбина „Краљ Петар Први” у Тополи приредила је пригодну изложбу посвећену сећању на овај дан у кући највољенијег краља на Опленцу.
Изложбу су отворили престолонаследник Александар и принцеза Катарина, а отварању су присуствовали Силвија Давидоиу, амбасадорка Румуније у Србији, Драгомир Ацовић, члан Крунског већа, чланови Удружења „Краљевина Србија” и други гости.
– Овде смо да се сетимо да постоје велике љубави. Једна таква вечна љубав почела је пре 100 година, венчањем мојих деке и баке, краља Александра Првог и краљице Марије. Њихов брак је можда започео као државни пројекат, што је у том времену било прилично често за многе европске краљеве, али показаће се да је он био много више од тога. Њихова брачна заједница донела је многа добра за нашу земљу и регион, постала један од најјачих мостова између две земље и симбол искреног пријатељства између народа Краљевине Југославије и Краљевине Румуније. Њихова љубав крунисана је узајамним поштовањем, уважавањем, пажњом и са њихова три сина ‒ рекао је на отварању престолонаследник Александар, изражавајући част што је њихов унук.
Драгомир Ацовић је подсетио на историјски и породични контекст овог брака и догађаја, подсећајући да младенци почивају на неколико стотина метара од места изложбе у Цркви Светог Ђорђа и истичући да је ова веза крунисана са 24 жива потомка. У судбинском контексту, њихово потомство постало је наша историја, усуд и узданица, а да је изложба у кући краља Петра Првог изложба о нама самима, закључио је Ацовић.
Историчар Александар Маринковић подсетио је да је веридба била на принцезин рођендан, 9. јануара 1922. године, а да је венчање било први велики догађај те врсте у Европи после Првог светског рата и да је изазвало велико интересовање. Присуствовало је више од 20 хиљада људи, као и многобројне званичне делегације из целог света, док је церемонијал мајстор је био легендарни српски писац Бранислав Нушић. Младенце је венчао патријарх Димитрије, а са свечаног ручка нестало је пола есцајга јер су сви желели да имају успомену са тог догађаја, забележио је Милан Стојадиновић, будући председник владе. Млада краљица је после венчања, са балкона Старог двора окупљеном народу на српском језику рекла: „Ја вам од срца благодарим!” То су биле прве речи које је изговорила народу који ће је касније много заволети и поштовати. Већ наредне године (1923), родила је престолонаследника Петра Другог Карађорђевића.
Посетиоци су били у прилици да виде занимљиве експонате, укључујући реплику венчанице краљице Марије, венчани печатни прстен, златну дијадему са праменом краљичине косе, сребрну кутију за амајлију, маршалску палицу и сабљу краља Александра. Реплику венчане хаљине израдио је Александар Петарић. Основна израда трајала је годину и по, а дорада још три, четири године.
– Изузетно тешко је радити реплику према црно-белој историјској фотографији. Много ми је помогао чланак из те године који је објавио модни часопис „Вог” са детаљним описом хаљине. Венчаница је била од свиле и жоржета, а на шлепу су били извезени грбови Југославије и Румуније. Око главе краљица је имала златне траке које су се тада звале златни шик. Оне су преузете из румунске народне традиције и представљале су зраке сунца. На појасу је било уткано 400 дијаманата ‒ објаснио је модни дизајнер из Ваљева.
Румунска принцеза Марија, кћерка румунског краља Фердинанда, била је једна од најлепших и најобразованијих принцеза Европе тог времена. Маријина бака по мајци била је сестра руског цара Александра Трећег, а њен деда по мајци био је други син британске краљице Викторије.
Comments