Облик школске наставе и даље енигма

До почетка школске године у којој најмлађи ђаци први пут треба да уђу у учионице и осете шта је то у ствари школа остало је двадесетак дана, а родитељи, наставници, директори, па ни сами прваци још тачно не знају где ће и како настава бити организована.


Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић је Кризном штабу представио моделе по којима би, укратко, ђаци нижих разреда требало под маскама, уз држање строге дистанце и дезинфекцију да седе у клупама, а старији основци наизменично наставу слушају у учионицама и на даљину. Али да, ипак, у зависности од стања на терену о томе треба да се договоре наставници и родитељи.

Др Предраг Кон, епидемиолог, предлаже мере према којима ће часови трајати по пола сатa, а одмори двадесет минута, како би се све детаљно дезинфиковало, уз напомене да најмлађи не би требало да имају више од четири часа дневно и да ће на часу можда моћи да скину маске. Ана Брнабић, премијерка, не мисли исто као министар, већ сматра да треба поставити јасне критеријуме и доношење одлуке не остављати родитељима или школи.

Коначно, већина наставника које смо контактирали наглашава да је незадовољна, па и бесна, многи истичу да је о овоме требало озбиљно говорити још пролетос.

Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије каже да подржава Кризни штаб када кажу да је повратак ђака у клупе приоритет и сматра да млађи основци не могу онлајн да стекну основе образовања и васпитања. Истиче да је прича о дигитализацији и наставницима који су спремни за њу „само фраза која се понавља”. Тврди да тешко да се само 25 дана пре оглашавања првог звона може озбиљно говорити о повратку деце у школу. Упозорава да је требало о овоме да се прича у мају, да је изгубљено време за озбиљну анализу досадашње наставе и преко потребне обуке наставника. – Они су очајни, немају техничке могућности нити довољно знања да раде на даљину, а ни ученици да то прате. Настава само што није почела, а о моделима се прича као да су војна тајна, још их не знамо. А ко ће да их спроводи: ти за које нису тајна, Шарчевић и Кризни штаб, или сви ми доле испод њих, наставници и директори школа? Срамотно је да се они ништа нису питали, да још не знају шта ће да раде од 1. септембра, а на њима је толика одговорност. Новим прописима убијана је аутономија просвете четири године, наставничка већа су обезвлашћена, директоре смењује министар, а сада му је, опет, она главни адут за организовање наставе од септембра и пребацивање одлука на те исте директоре – каже Јанковићева.

Напомиње да овдашње образовање пати од опште неуједначености, да имамо школе са четири, 400 и 1.400 ђака и да за њих треба добро осмислити различите моделе наставе.

На пример, ОШ „Братство” у Новом Пазару има 27 учионица и 59 одељења у којима је 1.750 ученика. Директор Дејан Колунџић, каже да су радили у три смене и у време док је он ту био ђак. Наводи да ће бити врло тешко организовати наставу у школи, али додаје да њима није баш најтеже јер комшијска ОШ „Вук Караџић” има 1.920 ученика. Похвалио се да ће његови ђаци од наредног маја коначно бити распоређени у две смене јер су од Канцеларије за јавна улагања добили 4,5 милиона евра за реконструкцију и проширење школе.

– До тада, даћу све од себе да заштитим ђаке и наставнике од вируса корона. Чекамо препоруке министарства па ћемо да видимо како да се организујемо. У одељењима је углавном по тридесет ђака и распоредићу их не у две, него и у три групе ако треба само да се не заразе. Знам каква им ужасна опасност прети. Ја сам био готово два месеца у болници, у коми, једва сам преживео ковид 19, 26 дана сам био на кисеонику, а 14 година сам се активно бавио спортом и никада пре инјекцију и инфузију нисам примио. Ипак мислим да прваци, првенствено, треба да иду у школу, осете шта је настава у њој и рад са учитељем, а старији разреди више да је слушају од куће – истиче Колунџић.

Нико још не зна како ће изгледати настава на почетку школске године и да ли ће мере које буду донете бити баш свугде примењиве, каже Јован Ђурић, директор Гимназије „Јосиф Панчић” у Бајиној Башти. Сматра да би најбоље било да решење не буде скроз изборно за директоре школа, већ да им се понуди неколико варијанти, са комбинацијом уживо и онлајн наставе, у којима се сви могу пронаћи.

– Задовољан сам како смо се у другом полугодишту претходне школске године снашли у онлајн настави, али је много лакше ако знамо да су ђаци прво полугодиште ишли у школу. Није баш добро да од 1. септембра одмах стартују с часовима на даљину. Нарочито прваци које наставници нису ни упознали. Права, добра онлајн настава била би када бисмо имали могућности да се цело одељење умрежи и слуша професора, а не да ђаци одслушају снимљене часове, па се онда телефоном чују са наставником. Реформишемо гимназије и увели смо пројектну наставу где на неким пројектима спајамо ђаке из више одељења, па их је тешко повезати и у школи, а тек онлајн да и не причам – каже Ђурић и додаје да би испитивање за оцене морало да се организује у школи.