Објављена писма Данила Киша

Књига Данила Киша „Из преписке”, коју је приредила Мирјана Миочиновић, управо је објављена у издању „Архипелага”, издавача који већ више од десет година ексклузивно објављује Кишова дела за Србију, Босну и Херцеговину и Хрватску.


Из књижевне и личне заоставштине Данила Киша пред читаоце је стигла велика књига преписке од дечачких и младићких дана до пишчеве смрти.


У овој књизи на преко 630 страна налазе се Кишова писма пријатељима, великим српским, југословенским и светским писцима, преводиоцима, сарадницима, уредницима и издавачима. Наравно, ту су и писма која су упућена Кишу.


Поред породичних писама, међу којима је и очево писмо које се налази у основама Кишовог романа „Пешчаник”, највећи део књиге заузимају писма која прате Кишов нераскидиви спој живота и литературе. Та преписка подразумева огроман распон и најразличитија књижевна, поетичка, политичка или људска становишта: од Мирослава Крлеже до Оскара Давича, од Милована Ђиласа до Борислава Пекића, од Сергеја Довлатова до Булата Окуџаве, од Мирка Ковача до Миодрага Булатовића, од Карла Штајнера до Драгослава Михаиловића, од Љубе Поповића до Марије Чудине, од Петра Вујичића до Предрага Матвејевића, од Виде Огњеновић до Илме Ракуса, од Чарлса Симића до Сузан Сонтаг, од Иштвана Ершија до Пјотра Равича, од Милана Кундере до Марка Странда, од Ота Бихаљи-Мерина до Љубише Јоцића, од Зуке Џумхура до Милована Данојлића, и небројених других који у најразличитијим улогама наступају у овој књизи.


Издавач Гојко Божовић у предговору је записао: – Полазећи од околности живота самог, ова преписка показује изнутра и из највеће могуће близине један живот посвећен књижевности и неодвојив од ње, живот који истовремено почива на етичким захтевима и на поетичким принципима датим у јединству свакодневног живота и створене уметности. Киш своја писма најчешће није чувао, али је чувао писма која је добијао. У настанку књиге „Из преписке” та сачувана писма других била су често траг којим треба ићи не би ли се дошло до оригинала Кишових писама у архивима пишчевих саговорника или њихових наследника. Неке од тих потрага су прича за себе и могу се пратити у акрибичним напоменама и коментарима Мирјане Миочиновић, а сачувана писма осветљавају како време у коме су писана, тако и оне које су их писали у конкретним књижевним, друштвеним и историјским околностима: од самог Киша до његових књижевних савременика и сапутника, издавача и преводилаца, уредника и критичара, читалаца и пријатеља.


– Из Кишових писама и писама његових пријатеља, сарадника и савременика склапа се најбоља и најпотпунија пишчева биографија. Настајала спорадично, конкретним поводима, та нехотична биографија одаје утисак спонтаности и одсуства накнадне памети, животности и аутентичности. У томе је нарочита драж и значај ове преписке. Исписана из прве руке, и у даху и у тренутку, ова биографија из писама носи обележје повода и времена у коме је настала, без накнадних рационализација – навео je Божовић.