Снежана Никшић, српска и југословенска глумица, преминула је после краће болести у 78 години, оставивши за собом богату каријеру коју је почела још као студент прве године Факултета драмских уметности у Београду. После бројних улога у позоришту, на филму и телевизији, деведесетих година прошлог века сасвим се повукла, снимајући и враћајући се на сцену само повремено.
Свој први сусрет са публиком Снежана Никшић имала је тада улогом у комаду „Кротка” Ф. М. Достојевског у Југословенском драмском позоришту, чији је члан била наредних неколико година, а за коју је награђена на Фестивалу малих сцена у Сарајеву. У продукцији телевизије Београд, играла је Јулију у делу „Ромео и Јулија” В. Шекспира.
У свом матичном позоришту прославила се главним улогама у комадима „Танго” Славомира Мрожека, „Демони” у режији Предрага Бајчетића, односно „Иванову” А. П. Чехова, „Будилник” В. Булатовића Виба и многим другим.
Од филмских улога из раног периода Снежане Никшић издваја се рад са словеначким редитељем Матјажем Клопчићем, чија је била муза. Филмовима „Седмина”, „Прича које нема”, „На папирнатим авионима” са којим је била гост филмског фестивал у Кану, „Поздрави Марију”, „Сретни умру двапут”, „Пре рата” у режији свог тадашњег супруга Вука Бабића, са којим има кћерку Миону, пијанисткињу и кантауторку.
Снежана Никшић била је веома активна и као телевизијска глумица. Поред многобројних телевизијских драма, издваја се и једна од главних улога у прослављеним серијама „Невен” Тимотија Џона Бајфорда и „ТВ Буквар” Вука Бабића.
Током седамдесетих година прошог века после откривања црних листа на ТВ Београд, незадовољства третманом типизиране филмске лепотице и отказа својој матичној кући ЈДП-у, са тадашњим супругом одлази на двогодишњи боравак у Лондон.
По повратку у Југославију заједно снимају филм „Бреме-Техер” у којем се појављује и као асистент режије, први двојезични српско-мађарски филм који бива сурово скраћиван и опструиран као и други филмови црног таласа, тадашњих културних сабораца и пријатеља Желимира Жилника и Душана Макавејева.
Преласком у статус слободног уметника осамдесетих година прошлог века од значајнијих улога Снежане Никшић издвајају се роле у филму Горана Марковића „Мајстори, мајстори” и „Сок од шљива” Бранка Балетића. Тих година са својим другим супругом, глумцем Љубом Тадићем, потписује се као оснивач и уметнички директор првог џепног позоришта „Магаза”. У том периоду издвајају се њене главне улоге у представама „Поетеса” Мире Ерцег о Десанки Максимовић, „Карл Маркс непријатељ народа” Љубише Ристића и друге.
Снежана Никшић у својој биографији уписала је Сребрну арену на филмском фестивал у Пули, да би се деведесетих година прошлог века сасвим повукла снимајући и враћајући се на сцену само повремено, посвећујући се најпре нези болесне мајке, а касније супруга Љубе Тадића. Последње године живота Снежана Никшић често је проводила на Тари, бавећи се здравим животом и природом.
Comments