Процењено је да су због пандемије најризичнији делови пописа – селекција и обука око 20.000 кандидата за инструкторе и пописиваче, као и теренско прикупљање података.
Због пандемије вируса корона попис становништва, домаћинстава и станова, који спроводи Републички завод за статистику и који је требало да се одржи у априлу, биће одложен за октобар, потврђено је у националном
Статистичком заводу. Процењено је да су најризичнији делови пописа – селекција и обука око 20.000 кандидата за инструкторе и пописиваче, као и теренско прикупљање података јер 15.000 пописивача треба да изађе на терен и у року од месец дана обиђе сваки стан и кућу и попише комплетно становништво. То укључује и лица смештена у старачким домовима, психијатријским болницама, домовима за децу без родитељског старања, студенте и ученике у домовима и интернатима, мигранте у прихватним центрима и друге категорије становништва у колективном смештају које су у већем ризику од заражавања.
Због одлагања пописа становништва, попис пољопривреде у Србији, који је био планиран за октобар, биће одложен за наредну годину. У Републичком статистичком заводу наводе да су приликом доношења одлуке о одлагању пописа имали на уму и препоруку Одељења за статистику Уједињених нација и Популационог фонда УН, који су издали сет препорука у којима се, као најразумније решење, предлаже одлагање пописа. Због кризе изазване короном, Шкотска и Ирска су планирани попис у априлу званично одложиле за април наредне године, а остале европске државе разматрају различите сценарије за спровођење пописа који треба да се реализују овог пролећа.
Подсећања ради, у организацији Републичког завода за статистику у периоду од 1. до 30. априла 2019. године био је организован пробни попис становништва, којим је било обухваћено око 20.000 домаћинстава и станова, односно око 50.000 становника у 51 општини, односно граду наше земље. Основни циљ пробног пописа био је да се правовремено тестирају сва методолошка, организациона и информатичка решења и инструменти који су припремљени за редовни попис становништва 2021. године.
Резултати овог пробног пописа показали су да свака трећа жена у Србији од 30 до 34 године нема дете, а без потомства је и сваки други мушкарац исте старосне доби. Демографска статистика сведочи да је од 2002. до 2019. године број деце у општој популацији смањен са 16 на 14 процената, док је број наших седокосих суграђана повећан са 16 на чак 20 одсто. Најновији подаци Републичког завода за статистику сведоче да у нашој земљи живи чак 1.436.930 особа старијих од 65 година и свега 1.064.321 дете млађе од 15 година. Преведено на језик статистике, то значи да је свака пета особа старија од 65 година, а тек свака седма нема још 15 свећица на рођенданској торти.
У периоду од 2002. до 2019. године просечна старост становништва порасла је за три године – са 40,2 на 43,3 године, што Србију сврстава међу три најстарије нације у Европи. На повећање броја старих свакако утиче и продужење очекиваног трајања живота – подаци показују да се од 2002. до 2019. године животни век продужио са 72,3 на 75,7 година. Од нас су старији само становници Немачке, чија је просечна старост 45,5 година и Италијани, чије је становништво у просеку старо 44,4 године. Додатно забрињава податак да је број жена које се налазе у фертилном периоду (од 15 до 49 година) смањен за 2,4 одсто, што значи да је генерација жена које могу да постану мајке све малобројнија.
Comments