Око 40.000 Срба лане добило боравак у ЕУ

Упркос пандемији вируса корона, више од 40.000 грађана Србије добило је током 2020. године прве боравишне дозволе у земљама Европске уније, а највише их данас живи или ради у Немачкој, говоре најновији подаци Европске агенције за статистику.


Како се наводи у саопштењу Евростата, реч је о дозволама које земље чланице Европске уније издају држављанима земаља које нису у унији – најчешће због запошљавања, спајања породица и образовања. Ове боравишне дозволе немају везе с пословним или туристичким посетама за које, у складу с визном либерализацијом, није потребна посебна дозвола уколико посета траје до 90 дана.


Бројке, наиме, показују да су током прошле године 40.872 грађанина Србије добила прве боравишне дозволе у ЕУ. Немачка је и даље најпожељнија дестинација за емиграцију, о чему сведочи и 15.385 издатих боравишних дозвола, а за њом следе Хрватска, која је само током прошле године издала 7.360 дозвола за боравак, Аустрија (3.276), Словенија (2.497) и Словачка (2.300). У ове бројеве не улазе радници „на црно”, који по три месеца бораве и раде у некој од земаља Европске уније, враћају се у Србију како не би прекорачили трајање „туристичке” визе, да би потом поново отишли у ЕУ да раде.


У Евростатовом извештају наводи се да је боравишне дозволе у ЕУ први пут добило и више од 30.000 становника Косова, од којих половина данас живи у Немачкој. Спољне миграције нису карактеристичне само за нашу земљу – током протекле године више од 35.000 грађана Босне и Херцеговине добило је боравишне дозволе, а највећи број (око 11.600) преселио се у Хрватску, око 9.000 отишло је у Немачку, док је 8.500 њих емигрирало у Словенију. Грађанима Албаније одобрено је више од 37.000 првих боравишних дозвола, највише у Италији, Немачкој и Грчкој, а држављанима Северне Македоније више од 16.000, од чега половина у Немачкој.


Демографска статистика каже да 32 од 233 државе на свету бележе пад броја становника, а 18 земаља има негативан природни прираштај. Поражавајућа је чињеница да се од тих 18 држава, само 13 се суочава и с негативним природним прираштајем и с миграцијама, а међу њима се налази и Србија.


Чињеница да је само током протекле године више од 40.000 становника Србије отишло из земље потврђује невеселе прогнозе УНДП-а да је Србија једна од десет земаља света у којима се број становника смањује највећом брзином. Ако се има на уму да је само на основу негативног природног прираштаја Србија за десет година изгубила 384.858 становника, да је у претходној години умрло скоро дупло више људи него што се родило, а да се више од 40.000 иселило, постаје јаснија прогноза демографа и статистичара да дневно губимо 260 становника. Демографска статистика каже да 32 од 233 државе на свету бележе пад броја становника, а 18 земаља има негативан природни прираштај. Поражавајућа је чињеница да се од тих 18 држава, само 13 се суочава и с негативним природним прираштајем и с миграцијама, а међу њима се налази и Србија. Иако не постоје прецизни подаци о спољним миграцијама, процене говоре да се у претходној деценији из Србије иселило око 300.000 особа, углавном млађих од 40 година, а доселило око 150.000 особа – углавном оних који су остварили пензију у иностранству.


Нису само спољне миграције повод за бригу – подаци Републичког завода за статистику упозоравају да су интерне миграције на релацији село–град испразниле цела насеља у Србији, а највеће смањење становништва региструје се у региону Југоисточне и Западне Србије. Бројке говоре да је регион Шумадије и Западне Србије у протеклих годину дана „смањен” за 18.192 људи, док је у региону Јужне и Источне Србије евидентиран пад од 17.100 становника.


Процене Популационог фонда Уједињених нација и Програма за развој УН сведоче да ће директна последица одлива мозгова у научним, технолошким и иновационим секторима за Србију значити губитак од око девет милијарди долара. Истраживачи Универзитета Харвард и Брукингс института, користећи податке претраживача научних публикација „Мајкрософт академик”, дошли су до сазнања да је у последњих 20 година Србију напустило девет одсто научних истраживача који су већ имали објављене научне радове у земљи. Њихове процене говоре да изван граница Србије тренутно живи око 750 хиљада српских миграната, а овај број укључује само људе који су се преселили из Србије, а не генерације које су рођене у страној земљи, а изјашњавају се као Срби. Највећи број миграната живи и ради у Немачкој и Аустрији, а скоро трећина има факултетско образовање, што значи да просечни српски исељеник има више образовање од просечног становника Србије.