Мађарски премијер Виктор Орбан је, проглашавајући своју победу на изборима, рекao да се тај успех "види са Месеца, а свакако се види и из Брисела“. На основу ових речи, многи страхују да ће се конфронтације Будимпеште и Брисела још више појачати у наредном периоду.
Премијер Мађарске Виктор Орбан прогласио је вечерас у Будимпешти победу на парламентарним изборима, која му омогућава четврти узастопан премијерски мандат.
После објављивања првих резултата, према којима је Орбанова коалиција убедљиво победила, мађарски премијер је пред званичницима и присталицама његове странке Фидес рекао да је остварена „огромна победа“.
„Остварили смо победу која је толико велика да се види са Месеца, а свакако се види и из Брисела“, казао је Орбан. Многи у овој изјави виде симболично показивање снаге у правцу Европске уније и страхују да жестоке конфронтације на релацији Будимпешта - Брисел тек предстоје. Није мало ни оних који страхују да би резултат таквог стања, у наступајућем мандату Фидеса, могао бити чак и излазак Мађарске из ЕУ.
Орбанова коалиција је освојила 57 одсто гласова, а проевропска опозициона коалиција Уједињени за Мађарску 31 одсто, саопштила је Државна изборна комисија, после 43 одсто пребројаних гласова. Иако бројање гласова још траје, све указује на јасну подршку већине бирача Орбановом стилу владавине.
Очекивало се да данашњи избори буду најнеизвеснији откако је Орбан поново постао премијер 2010. године, јер је шест водећих опозиционих партија оставило по страни идеолошке разлике и формирало јединствен фронт против Фидеса. Међутим, лидер опозиционе коалиције Петер Марки-Зај у својој изборној јединици тренутно има 11 одсто мање од кандидата Фидеса Јаноша Лазара, после 74 одсто пребројаних гласова.
У парламент је ушао и Покрет Наша отаџбина, на чијем је челу радикални десничар Ласло Тороцкај, са освојених више од шест одсто гласова. Тороцкај је оснивач Омладинског покрета 64 жупаније, који је српска полиција окарактерисала као екстремистичку организацију. Њему је због тога 2004. године забрањен улазак у Србију на годину дана, а потом поново од 2008. до 2010 године.
Од 199 посланика мађарског парламента, 106 је бирано по већинском принципу, тако што у 106 изборних јединица побеђује кандидат са највише гласова. Преостала 93 мандата додељују се на изборима на којима се надмећу партијске листе. Цензус за улазак листе у парламент је пет одсто гласова изашлих бирача, десет одсто у случају коалиције две странке и 15 одсто за савезе три или више партија.
Comments