Орбан: Критичари пруге желе најгоре земљи

"Према броју километара по глави становника, Мађарска је водећа у Вишеградској групи, али треба даље развијати капацитете желе-зничког и ваздушног саобраћаја. Критичари оваквих пројеката, као што је модернизација пруге Београд-Будимпешта, желе најгоре земљи“, рекао је он и додао да би такви критичари „волели да виде како неко други користи ту прилику“.

Општи избори заказани за 3. април одлучиће да ли ће Мађарска задржати своју нову економију или ћемо се вратити на стару, рекао је премијер Виктор Орбан на конференцији Ма-ђарске привредне коморе. Он је иста-као да је влада потпуно обновила економију након 2010. године.

„Наша економија данас није као она стара. Опозиција одбацује везу између рада и бенефиција. Ипак, једна од највећих иновација је била да сав новац који смо дали на располагање људима из привреде повежемо са радом. У потпуности се противимо сваком комунистичком, соци-јалистичком приступу креирању економске политике“, додао је он.

Орбан је истакао важност приватне својине као основе за просперитет и на којој би нација могла да гради своју будућност. Влада Фидеса жели "да људи имају своје домове, уштеђевину и своју земљу“, додао је он и обећао да ће влада потписати стратешки споразум са трговинском и индустријском комором.

„Влади су потребни савезници да би обезбедила друштвену позадину за своју политику, усмерену на изградњу јаче Мађарске“, рекао је он.

Орбан је напоменуо да је слична економска експанзија од прошлогодишњих 7,1 одсто последњи пут виђена 1977. године, када је стопа страних инвестиција у Мађарској 2021. била друга највећа у ЕУ. Пандемија је била велики тест за нови економски модел, али је владино управљање кризом помогло земљи да прође тај тест „брзим и снажним опоравком“, рекао је он, додајући да је помогло и то што је криза погодила земљу баш када је економија била довољно јака да издржи "чеоне ветрове". Са својом великом разноврсношћу, мађарска економија је међу десет најконкурентнијих на свету, рекао је он.

"Мађарска је транзитна земља“, али ова предност није била довољно искоришћена у последњих 20-30 година. Већа економска корист могла би бити остварена из географске локације јер, што више робе прође кроз земљу, то боље. Према броју километара по глави становника, Мађарска је водећа у Вишеградској групи, али треба даље развијати капацитете железничког и ваздушног саобраћаја. Критичари оваквих пројеката, као што је модернизација пруге Београд-Будимпешта, желе најгоре земљи“, рекао је он и додао да би такви критичари „волели да виде како неко други користи ту прилику“.

Када је реч о спољном дугу Мађарске, премијер је рекао да он „не може ићи изнад 80 одсто, чак ни у време кризе или нас нико неће спасити од пропасти”. Напомињући да је однос дуга био преко 80 одсто у 2010. години, он је рекао да је „морална обавеза да се ту граница не пређе, осим ако није апсолутно неопходно."

Орбан је похвалио стратегију своје владе за управљање кризама због тога што не угрожава буџет и одржава тржиште рада стабилним. Напоменуо је да број запослених, а реч је о 4,7 милиона људи, није био толики од 1990. године. Истакао је да ће, ако мађарска стопа инфлације падне са садашњег нивоа од преко 7 одсто на 6 одсто до краја године, инфлаторно окружење и даље бити високо у наредним годинама, а један од разлога је био тај што Брисел покушава да усклади климатску са економском политиком, што доводи до високих цена енергије.

Он је такође рекао да би могућим сукобом Русије и Украјине била доведена у питање судбина гасовода. Уз високе цене енергената, Русија може да повећа свој профит продајом мањих количина гаса, а осим тога, велико питање у наредних неколико месеци биће какав би то утицај могло имати на инфлацију, рекао је он.

„Време није на нашој, већ на њиховој страни. Мађарска је, међутим, потписала дугорочне споразуме о снабдевању гасом са Русијом, уз очекиване све веће количине", нагласио је Орбан.

Он је указао на области које могу да спутају мађарску привреду у будућности, уколико влада не донесе правовремене одлуке: превисок ниво страног власништва у привреди, доминантна улога великих извозних компанија, релативни недостатак квалитета малих и средњих предузећа, величина предузећа међу извозницима и чињеница да су стране компаније продуктивније од својих домаћих партнера и да Мађарска, изузев Будимпеште, заостаје за њима.

"Између 2010. и 2020. мађарско власништво у енергетици, банкарском сектору и медијима значајно је порасло, али су сектор осигурања, телекомуникациона индустрија, производња грађевинског материјала и малопродаја хране и даље углавном у страним рукама. Истовремено, без страног капитала нисмо конкурентни, нема потпуне запослености нити нових технологија. Не би било пожељно водити политику са пристрасношћу према страним инвестицијама. Истовремено, мађарско власништво мора бити ојачано. Мађарска сада има 12.000 извозно оријентисаних компанија, за разлику од 2.000 њих у 2010. години. Ипак, компаније у страном власништву остварују 80 одсто прихода од извоза. Циљ је да се удео домаћих извозника повећа на 30 одсто. Тржишта која нам доносе већи профит од западних, попут Балкана и Кине, морају бити циљана у том погледу", рекао је он.

Орбан је рекао да, иако се многе домаће компаније шире, „не идемо добро у поређењу са регионом“: „Морамо да мобилишемо наше снаге, знање и вештине, како бисмо повећали број мађарских компанија које остварују профит", рекао је он.

Истакао је да мађарске компаније морају учинити више на дигитализацији и аутоматизацији. Влада је, додао је, спремна да помогне. Такође, потрошња на истраживања и развој мора да се повећа, додао је он.

Премијер је рекао да влада намерава да потроши три пута више на рурални развој у наредне две године, а то укључује градове у развоју. Он је напоменуо да је 2021. године на развој села потрошено 190 милијарди форинти, а ове године се троше додатних 93 милијарде. Да би се решила ова питања, држава мора да настави да пружа подршку, рекао је Орбан. „За финансирање су потребна јавна средства, а потребно нам је смањење пореза, подршка инвестиција и гаранције за кредите. Планом за поновно покретање привреде, у буџету за 2021. годину је за овакве инвестиције предвиђено 12 одсто БДП-а, док је тај удео ове године подигнут на пет одсто."

Што се тиче финансирања из ЕУ, премијер је рекао да је биланс профита Мађарске негативан и да је 77 одсто тога надокнађено новцем ЕУ, тако да је исправно „говорити са довољно самосвесности“ и истовремено бити отворен са страним инвеститорима и европским бирократама „уместо говорити тихо, јер они нама дугују, а ми њима не.”

Што се тиче фонда ЕУ за опоравак, Орбан је истакао да је закон о заштити деце разлог зашто је мађарски новац ЕУ задржан, додајући да је став ЕУ „неутемељен морално и правно“: "Иако недавна пресуда Европског суда прописује да се средства заједнице могу везати за политичке разлоге, образложење пресуде такође сугерише да уопште не сме постојати никаква веза између владавине права и финансирања. Можемо говорити само о конкретним случајевима; не могу да кажу - Мађарска нема слободу штампе, па јој зато не дајемо новац. Можда смо у праву, али немамо новца“, рекао је он, напомињући да је Влада унапред финансирала пројекте док средства не стигну, пре краја године, делимично или у потпуности.

Што се тиче смањења пореза, Орбан је рекао да Мађарска има 13. најконкурентнији порески систем на глобалном нивоу, при чему је порез на добит предузећа шести најнижи у свету, а порез на лични доходак девети најнижи. „То је оно од чега зависи мађарска економија. Морамо уложити напоре да се заштити тај порески систем, јер ако се он распадне, конкурентност мађарске привреде ће нагло пасти”.

Орбан је рекао да образовање и пословање треба да буду боље усклађени и да није добро ако "теорија и пракса живе у одвојеним орбитама". Редефинисање универзитетског модела кошта централни буџет 2.700 милијарди форинти, али ће средства, како је рекао, ићи и за економски развој: „Мађарски универзитети би требало да буду конкурентни универзитетима западне Европе“, рекао је он.