Орбан: Само су Мађарска и Ватикан за мир

"Пред нама су две нове опасности: рат и инфлација. То се мора превазићи. Желели бисмо да ставимо тачку на рат, али ово што се сада дешава је изван наше контроле. Морамо се клонити руско-украјинског рата, што неће бити лако”, поручио је мађарски премијер Орбан грађанима.

Једна од тема приликом обраћања Виктора Орбанима грађанима, у суботњем говору, односила се и на актуелни рат у Украјини. Он је упитао може ли Мађарска да приушти себи да остане на страни мира, што је у супротности са политиком свих наших садашњих савезница и одмах дао одговор:

"Наравно да може. По мом мишљењу, сукоб који се види није између армија добра и зла, већ између две словенске земље које воде рат. Ово није наш рат. Не би било морално исправно стављати интересе Украјине испред интереса Мађарске“, нагласио је мађарски премијер и напоменуо да пружање хуманитарне помоћи Украјини не значи прекид односа са Русијом и да "нећемо пристати на санкције које би уништиле Мађарску".

"Зато ћемо задржати економске односе са Русијом. Такође је важно да не сузимо визију и да видимо даље од Брисела. Животи се могу спасити само прекидом ватре и хитним мировним преговорима. Немојмо се изоловати од трезвеног дела света. Мађарска влада не сматра одрживом тезу да би Русија могла да угрози Мађарску или Европу. Руске снаге нису у позицији да нападну НАТО", рекао је он и додао да су они који праве грешке, претварајући НАТО у ратни савез уместо да га одржавају као одбрамбену алијансу, обично далеко од ратне реалности која је разорна.

Он је такође истакао да, "док се у Украјини руше мађарски симболи и смењују мађарски лидери на месту директора наших школа, многи други Мађари умиру херојском смрћу на првој линији фронта". Мађарска мањина у Закарпатју, по њему, то не заслужује. "Више поштовања према Мађарима у Мукачеву, Кијеву, Бриселу и Вашингтону", затражио је премијер.

"Европа је усред рата. У ствари, она је већ у индиректном рату са Русијом. Опасност од уласка у директан сукоб је стална. А, није морало овако, могло је другачије. Могли смо да следимо решење које смо направили 2008, када је постигнут прекид ватре под председником Саркозијем, а 2014, уз помоћ канцеларке Меркел, имали смо мир уместо рата. Запад је сада направио другачији избор, јер је сукоб извео на паневропски ниво. Оно што се догодило је још један аргумент у корист система суверених држава чланица. Чланство у НАТО-у је витално за Мађарску, предалеко смо на источној ивици западног света да бисмо одустали од тога. Било би добро када бисмо били неурални, као Он је Аустрија и Швајцарска, али нам историја, нажалост, није пружила тај луксуз. Европа је на ивици да уђе у рат и тренутно балансира на танкој линији. Ако смо на танком леду, ми смо у деликатним и крхким односима са Русијом. Ако снабдевате оружјем, ако снабдевате сателите за војну акцију, ако обучавате војнике једне од зараћених страна, ако финансирате целокупну државну машинерију, а санкционишете другу страну, онда шта год да кажете: ви сте у рату, додуше у посредном, за сада. Почело је слањем неких шлемова, наставило се са транспортом неборбене опреме. Сада шаљемо тенкове, а имамо борбене авионе на дневном реду и ускоро ћемо слати такозване "мировне трупе“. Не могу да разумем позицију наших пољских и балтичких пријатеља. Мада, њихова историја има много заједничког, што донекле објашњава њихову реакцију. Али остали?" упитао је.

Премијер је нагласио да је 2008. године, када је Русија окупирала двадесет одсто територије Грузије, француски председник Никола Саркози преговарао о миру и сукоб је локализован, постигнут је прекид ватре. Када је 2014. Русија извршила инвазију на Украјину и анектирала Крим, Запад се, предвођен немачком канцеларком Ангелом Меркел, определио за преговоре, а не за рат и конфронтацију. "Али, тада је постојало снажно француско-немачко руководство које је било храбро и предузело је правовремену акцију. И тако је избегнут рат и потписан споразум из Минска", подсетио је он.

Према његовом мишљењу, Запад је пре годину дана одлучио да сукоб не изолује, већ да га изнесе на паневропски ниво. "Могао је да га класификује као локални, регионални рат или као војни сукоб између две словенске државе, како је предложила Мађарска. Оно што се догодило је још један аргумент против супердржаве коју Брисел жели да постигне, односно додатни аргумент за јаке националне државе. Када су се државе чланице одлучиле за мир, у рат је уместо њих кренуо империјални центар", закључио је он.

Премијер је оценио као поучно то што је Мађарска "изгубила своје савезнике за мир". "Пре годину дана у том табору су још увек били Немци, али сада, за неколико недеља, тенкови Леопард ће марширати кроз Украјину ка руској граници, а можда чак испоручују и своје старе мапе“, рекао је, алудирајући на немачку инвазију Русије у Другом светском рату.

Истакао је да је тешко поверовати да би се Немци могли да поступе другачије, односно да би се предомислили, указујући на притисак од стране Брисела и Сједињених Држава. "Сада друге земље виде да, ако Немци нису могли да се одупру таквом спољном притиску, не би могли ни они, па се и они придружују осталима. Остало нас је двоје на другој стани, Мађарска и Ватикан. Можемо очекивати да рат постане дивљи и још бруталнији, и стога морамо бити спремни на провокације, увреде, претње и уцене", истакао је.

Он је подсетио да је 2014. године тадашња америчка државна секретарка Хилари Клинтон послала само „доброг пријатеља” да покуша да доведе Мађаре у ред, антивладиним протестима (раније је премијер спомињао Ендрјуа Гудфренда, бившег отправника послова САД као испиратора антивладиних протеста - прим. ур). Додао је да је садашњи амерички председник Џо Бајден, уместо доброг пријатеља, послао „човека за штампу као амбасадора (Дејвида Пресмана), да по сваку цену угура Мађаре у ратни логор". Изразио је наду да ће на наредним изборима у САД-у, победити "наши републикански пријатељи".

Он је нагласио да је Брисел донео само невоље својим санкцијама у области енергије: "Санкције уведене 2022. године извукле из мађарских џепова 4.000 милијарди форинти (10 милијарди евра). Толико су мађарске компаније, држава и породице потрошиле на енергенте у Мађарској због санкција. Овај износ компаније су могле да потроше на повећање плата, држава на смањење пореза или подршку породицама, а породице на куповину кућа или на своју децу. Уместо помоћи Брисел само смишља још санкција. Бриселска бирократија није дала део новца из европског програма за обнову Мађарској и Пољској. Мађарска није добила новац којим су земље чланице задужене као заједничким кредитом, а ми Мађари ћемо морати да вратимо свој део“, рекао је Орбан.