top of page

Орбан стаје на пут финансирању странака из иностранства

Мађарска владајућа странка Фидес ових дана интензивно ради за пооштравању правила које регулишу могућност финансирања политичких странака и цивилних организација из иностранства. Мате Кочиш, шеф посланичке групе Фидеса, поднео је парламенту предлог Закона о заштити националног суверенитета, чија је суштина да кандидат који прихвати страну помоћ за своју политичку кампању, може бити осуђен на три године затвора.



Премијер Виктор Орбан је предлог закона најавио на конгресу Фидеса, одржаном протеклог викенда: „Странци су хтели да купе будућу мађарску владу, а са њом и земљу. А било је политичара, односно у питању је цела левица, која је инсистирала на томе. Према тумачењима адвокатима, термин издаја се не односи на те случајевеј. Али, на шта се онда односи? А шта је са овим случајем? Ништа? Може ли се некажњено продати сопствена држава за новац? Пријатељи моји, јасно је да тако не може остати. Морамо ово да решимо. Очекујемо да наши посланици креирају правила за заштиту суверенитета Мађарске, укључујући и Устав. Зато, само напред, Мате!", рекао је Орбан.


На недавно одржаном заседању Савета мађарске дијаспоре, мађарски премијер је истакао да ће се у наредних десет до петнаест година радити на заштити суверенитета у Мађарској, али и у многим другим регионима света.


„Очекује се велика дебата око закона о заштити суверенитета који ће изаћи пред Скупштину, али морамо да успоставимо јасне забране како се не би могло утицати на изборе у Мађарској страним новцем“, рекао је Орбан.


Мате Кочиш је још у јуну, у једном интервјуу најавио да се влада припрема да уведе низ мера у овој области. Као повод је наведен извештај Службе безбедности, према којем је америчка лобистичка организација Акција за демократију послала 3 милијарде форинти мађарским политичким и цивилним организацијама током кампање за парламентарне изборе 2022. године. Он је потом у септембру говорио о томе да ће закон бити усмерен против "свих политичара, партија, цивилних организација и медијских провајдера који добијају подршку из иностранства“.


На основу предлога, организације и појединци који се кандидују на изборима за локалне самоуправе не могу да користе средства пристигла из иностранства. Поред тога, посланици у парламенту, градоначелници и особе које се кандидују за чланове Европског парламента, „не смеју да предузимају активности које имају за циљ утицај на вољу бирачког тела уз инострану подршку“. Ако нека НВО прекрши ова правила, порески орган ће морати да је избрише из регистра.


Према писању информативног портала 444, у уводу предложеног закона констатује се да су мађарски прописи и до сада забрањивали партијама да примају страну финансијску помоћ, али да је "у пролеће 2022. удружена опозиција изиграла ово правило, користећи средства која су долазила из иностранства преко њене невладине организације и пословних удружења која се баве политичким активностима“.


Према новој дефиницији, забрањена страна подршка је "финансијски допринос друге државе, страног физичког или правног лица, или пак организације без статуса правног лица". Уколико странке или кандидати за посланике и одборнике локалних скупштина прихвате коришћење страних средстава у циљу кампање, дужни су да на име казне плате дупло већи износ од оног који су добили као страну донацију. Приликом кандидовања, биће регистровани само они кандидати који се изјасне да неће користити страну помоћ током кампање, а поступање по новом закону провераваће Државна ревизорска служба.


У образложењу стоји и да је пооштравање правила у овој области неопходно "јер је суверенитет Мађарске све више на удару незаконитих радњи". Како се наводи, „годинама су видљиви покушаји остваривања утицаја, током којих стране организације и појединци покушавају да афирмишу своје интересе у Мађарској, насупрот њеним националним интересима и правилима".


Према предлогу, Канцеларија за заштиту суверенитета (СВХ) била би самостални државни орган управе који би обављао послове анализе и оцене ситуације, истраживања и предлагања решења, чијег шефа би, на предлог премијера, именовао председник државе на период од шест година. Председник Канцеларије и његов заменик имаће право да користе тајне податке при обављању својих дужности.


Влада је прошле јесени у употребу увела израз "доларска левица", што се на почетку односило на политичаре који добијају подршку из иностранства. Конкретан повод за то био је интервју опозиционог кандидата за премијера на прошлогодишњим изборима, Петера Марки-Заја, у којем се похвалио да је његов покрет добио стотине милиона долара подршке од Сједињених Америчких Држава.


Comentários


bottom of page