Откривена биста Николе Млошевића

Свечаним откривањем бисте академика проф. др Николе Милошевића у аули Филолошког факултета, на Студентском тргу, обележен је дан те високообразовне установе, чланице Универзитета у Београду.


Како је рекла проф. др Ива Драшкић Вићановић, декан Филолошког факултета, Никола Милошевић је био један од наших најистакнутијих професора у другој половини 20. века, а на поменутом факултету је предавао теорију књижевности. Као научник, написао је неколико десетина монографија и студија у широком тематском дијапазону од филозофије до књижевности и од психологије до идеологије. Односно, од Берђајева и Шестова до Ничеа и Унамуна; од Платона до Леви-Строса; од Достојевског и Црњанског до Толстоја и Ека.


Ива Драшкић Вићановић је истакла да је проф. Милошевић представљао интелектуални магнет за нараштаје студената готово свих факултета на БУ, био важно и утицајно име у културној јавности Београда и земље.


– Његова јавна реч представљала је симбол најплеменитијег и најпродуховљенијег беседништва код нас. Као професор, он је био надахнуће и подстицај на најтежи могући начин: личним примером. Отуд смо захвални „Информатици” а. д. и Задужбини Милоша Црњанског што су као донатори омогућили да биста Николе Милошевића, рад вајарке Дринке Радовановић, буде постављена у аули Филолошког факултета као израз поштовања према самој идеји професора и учења – појашњава деканка Филолошког факултета.


Никола Милошевић, редовни члан Српске академије наука и уметности од 1994. године, био је одличан беседник, српски филозоф, писац, књижевни критичар, политичар, лидер Српске либералне странке и председник Задужбине Милоша Црњанског. Посебно се ангажовао 1968. на студентским демонстрацијама. Као оштри критичар режима Слободана Милошевића, од 2003. године био је народни посланик у Скупштини Србије.


Кад је реч о Филолошком факултету, на чијем челу је од средине фебруара, Ива Драшкић Вићановић истиче да резултати након завршеног трећег уписног круга показују да је први пут после шест година коначно заустављен пад броја студената.


– Чак имамо тридесетак уписаних више него ранијих година. Ове године нам је стигло 1.175 бруцоша. То је много уписаних академаца, на страну чињеница што имамо још уписних капацитета. Мој циљ је био да зауставим пад броја уписаних студената који траје већ годинама уназад, и ево успели смо и да подигнемо број бруцоша. Иако је у овој уписној генерацији из 2002. рођено мање деце него раније. Лоша демографска слика Србије нам не иде наруку јер смо почетком миленијума уписивали по 2.400 бруцоша – објашњава деканка.


Податак да је пред трећи уписни круг на Филолошком факултету било највише непопуњених места на БУ, 349 ако се гледају све категорије академаца, укључујући и повлашћене, деканка коментарише тиме што имају „огроман број буџетских индекса које је потраживала претходна управа”.


– Не мислим да тај број треба да буде смањен. Мислим да ће, кад студенти схвате да се Филолошки факултет изнутра променио, временом порасти број заинтересованих за студирање код нас. Не треба гледати само колико је места остало, него колико је уписано академаца, 1.175 је јако много. Ми смо један од факултета који уписује највећи број студената у целој Србији – подсетила је Ива Драшкић Вићановић.