Песник упамћен из наших читанки, бард савремене српске књижевности Љубивоје Ршумовић, добитник је овогодишње Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије. Тим поводом, у Француској 7, у седишту УКС, одржана је трибина „Записано у вечности”, на којој је Ршумовић публици у препуној сали говорио о свом књижевном путу, казујући своје песме.
Повељу је песнику уручио председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић, нагласивши да му је посебна част што исправља неправду због тога што признање УКС Ршумовић раније није добио. Песник се на томе посебно захвалио, истичући да је целог живота, без обзира на токове и догађаје, настављао да пева деци, одраслима, али и песнику у себи. У пуној сали у Француској 7 стихове је пратила и гитара Елене Станисављевић (председник УКС Милош Јанковић, уредник Трибине Видак Масловарић и Љубивоје Ршумовић).
Наглашавајући да му је сарадња са читаоцима наших страница увек посебно значила, испричао је како му је Душко Радовић, када су се упознали 1957. понудио да објави дечје песме, али га је Љубивоје прво одбио, стриктно му одговарајући да не пише песме за децу. „Данас, након више од пола века схватам да сам увек писао и пишем оном детету у себи”.
Говорећи о својим дружењима са књижевницима, одрецитовао је и песме посвећене Либеру Марконију и Брани Црнчевићу. Додао је и да је присталица теорије да песма треба да буде корисна, због чега је, каже, један број стихова посветио и еколошком покрету у Србији. У том правцу, узор му је био Мајаковски као присталица утилитарне поезије. Ипак, публику су највише дирнуле познате песме посвећене мајци и оцу, песнику с „рупом на ципели”, али надасве фрагменти дечје поезије уз које су окупљени расли, а које је завршио стиховима „Нема света, ни планете, где не може стићи дете”. Кроз громогласан аплауз чули су се звуци гитара и гласова кантауторки руских и српских романси Елене Станисављевић и Милице Миловић, којима се песник захвалио – стиховима.
Ршумовић је рођен у Љубишу на Златибору, а осим више од 90 дечјих књига, аутор је и култних дечјих емисија као што су „Фазони и форе”, „Хиљаду зашто” и „Двоглед”. Један је од оснивача Одбора за заштиту права детета при организацији Пријатељи деце Србије. Био је годинама директор дечјег позоришта „Бошко Буха”.