Свака друга особа која је била хоспитализована због вируса корона и изашла као победник из борбе против ове болести, развила је неки психијатријски поремећај само месец дана након изласка из болнице.

Трећина људи излечених од вируса корона њих од депресије и посттрауматског стресног поремећаја, више од 40 процената пацијената преплављено је анксиозношћу, исти проценат има проблем с несаницом, а свака пета особа развија опсесивно-компулсивне симптоме, показују резултати истраживања италијанских стручњака из болнице „Сан Рафаело” у Милану, а преноси Политика.
Резултати студије обављене на узорку од 402 пацијента, који су недавно објављени у британском „Гардијану”, такође сведоче да жене имају већу шансу да оболе од неког менталног поремећаја, иако оне боље излазе на крај с физичким симптомима болести.
Истражујући разлоге због којих половина ковид пацијената пати од психијатријских поремећаја након што победи ову тешку болест, италијански лекари дошли су до закључка да олује и буре у пределу душе могу настати као последица имуног одговора на вирус корона, али други део објашњења свакако лежи у психолошким стресорима, као што су социјална изолација, интензиван страх од смрти, стигматизација и бојазан да би овај фатални вирус могли пренети ближњима.
Коментаришући резултате овог истраживања, доцент др Ивана Сташевић Карличић, директорка Клинике за психијатријске поремећаје „Др Лаза Лазаревић”, истиче да не треба да чуди овако висок проценат особа које су оболеле од менталних тегоба након што су њихови лекари прогласили победу над короном, јер физичко здравље представља један од базичних ослонаца сваке личности: ситуација у којој су угрожени здравље и живот зато значи ризик по психичку стабилност свакога од нас.
– Особе које су оболеле од ковида 19 усмерене су на преживљавање и добијање битке против вируса. Оне мобилишу сопствене снаге и истрајавају у тој борби, али кад се та фаза оконча, ствара се простор да се човек у психолошком смислу суочи са сазнањем да је био животно угрожен. Стога није неочекивано да се тек по проласку кроз критичну ситуацију јаве симптоми повезани са стресом, депресијом и анксиозношћу. Колико дуго ће они трајати зависи од много фактора, пре свега од начина на који особа покушава да их превазиђе, претходних искустава са сличним тегобама, подршке коју има у свом окружењу и способности да препозна и прихвати потребу да се обрати стручњаку за област менталног здравља – каже др Ивана Сташевић Карличић.
На питање да ли су се и лекарима клинике „Др Лаза Лазаревић” за помоћ јављале особе са сличним симптомима које су прележале ковид, она одговара да је од 16. марта више од 7.000 особа потражило помоћ преко Националне линије за пружање психосоцијалне подршке, покренуте у сарадњи с Министарством здравља. У последњих неколико недеља приметан је тренд повећања броја позива особа које се налазе у кућној изолацији јер су позитивне на вирус корона. Оне се често жале на страх, неизвесност, лоше расположење, осећање кривице, лоше спавање и стрепњу од лошег исхода.
– Углавном је реч о особама које су током лечења од ковида имале флуктуације клиничке слике, дуг ток болести, а самим тим и неизвесност у вези са исходом лечења, која је повезана с њиховом захтевном породичном улогом. Родитељи, самохрани родитељи и особе које се брину о неком немоћној лицу чешће имају психичке тегобе и егзистенцијалне страхове, јер носе одговорност не само за свој, већ и за живот својих ближњих. Такође је важно да нагласимо да има особа које су током лечења развиле делирантне слике као израз тежине оболевања и компликација лечења, укључујући и механичку вентилацију. Оне су се и најчешће јављале с почетним или потпуно развијеним депресивним симптомом, који захтева и укључивање фармакотерапије – наводи др Ивана Сташевић Карличић.
Додаје да није сасвим сигурна да жене чешће имају психичке тегобе након победе над вирусом корона, већ су, као и до сада, спремније да о својим тешкоћама отворено говоре, с обзиром на то да су њихове „слабости” социјално и културолошки прихватљивије. Не треба заборавити да су особе које имају менталне сметње и код нас и у свету социјално стигматизоване, а симптоми психичких тегоба сматрају се знаком личне слабости, немоћи или незнања, што може отежати или пролонгирати одлуку особе да потражи професионалну помоћ.
Comments