Поступак против Мађарске због азиланата

Европска комисија саоштила је да ће покренути правни поступак против Мађарске због ограничавања права на азил. Kомисија је навела да новим одредбама које је увојила, Будимпешта "ускраћује право на приступ европској процедури одобравања азила и да су супротне директивама ЕУ о спровођењу те процедуре".


Тражиоци азила већ неколико месеци не могу да поднесу захтев на територији Мађарске, већ то морају да учине у амбасадама те земље у некој држави изван ЕУ. С обзиром на руте које мигранти највише користе, то су у првом реду мађарске амбасаде у Београду и Kијеву.


У амбасадама они треба да предају изјаву о намери да поднесу захтев за азил, након чега евентуално могу да добију посебну једнократну визу за улазак у Мађарску како би званично затражили азил, пренела је немачка агенција ДПА.


Европска комисија саопштила је прошлог петка да је владу у Будимпешти формално обавестила о покретању поступка због повреде уговора, а због неправилне примене законодавства ЕУ о азилу.


Kомисија је саопштила да Мађарска крши директиве о процедурама за доделу азила у контексту Повеље ЕУ о темељним правима, пошто се новим одредбама практично ускраћује право на заштиту особама које су већ на тлу Мађарске, укључујући и центре за мигранте.


Управо ти центри били су повод за претходни спор Брисела и Будимпеште око односа према мигрантима. Мађарске власти отвориле су на граници са Србијом такозване транзитне центре, у којима је мигрантима ускраћена слобода кретања и где су и по неколико месеци морали да чекају на прилику да поднесу захтев за азил.


У центру спора било је контејнерско насеље у пограничном месту Реске, а тужбу је поднело четворо миграната из Авганистана и Ирана, које је Мађарска затворила у том транзитном центру и, ускраћујући им право да траже азил, намеравала да депортује по хитном поступку. Европски суд правде тада је пресудио да је реч о противправном притварању људи и да мигранти у транзитним центрима живе у условима који наликују затворским.


Мађарска је после пресуде суда затворила транзитне центре, да би свега неколико дана касније увела нова правила због којих Kомисија сада покреће поступак. Влада премијера Виктора Орбана сада има два месеца да реагује на примедбе Европске комисије, а ако то не учини могла би да уследи нова тужба пред Европским судом правде.


Европски суд правде пресудио је почетом октобра да су „неспојиве са прописима ЕУ“ измене закона о високом школству, које је Орбанова влада донела. Оне су пре свега погодиле Централноевропски универзитет, америчког финансијера мађарског порекла Џорџа Шороша.


У јуну, Европски суд правде прогласио је незаконитим мађарски Закон о невладиним организацијама, који је налагао званичну регистрацију НВО које примају донације из иностранства.