Први негативни ефекти рада на даљину

Један од највећих проблема на које указују запослени у тзв. људским ресурсима јесте спорији напредак млађих радника – вирус корона је удаљио младе колега од оних са дужим радним стажом, што им је онемогућило у савршавање у послу.

Пре пола године запослени у многим српским компанијама искључили су светло у својим канцеларијама и урадили нешто невероватно: завршавали су своје послове од куће, и то без грешке. Шефови су остали без речи колико добро су њихови радници радили на даљину, и то често жонглирајући послодавцем, бригом о деци, спремањем оброка и обављањем других кућних послова. „Фејсбук” и „Твитер” биле су прве компаније које су најавиле да ће трајно прихватити рад на даљину, а неке су имале идеју и да трајно напусте своје канцеларије.

Али шест месеци пошто је пандемија преобликовала пословања многих компанија, експеримент назван „рад од куће” показао је своје пукотине: послодавци признају да се догађа да пројекти пробију задате рокове, да је готово немогуће на даљину спровести обуку кадрова, колеге се међусобно отуђују, а новозапослени теже поистовећују са фирмом у којој су недавно почели да раде.

– Послодавци који су анализирали резултате рада на даљину, а које сам анкетирао, кажу да су прва два месеца заиста била одлична. На први мах се учинило да су радници продуктивнији када раде од куће, али онда се доста тога променило. Заборављамо да је тада био полицијски час и да су због тога људи више времена проводили код куће. Такође, многи су се у страху од нове болести посветили раду, а продуктивност вођена страхом ипак није дугог даха. Попуштањем мера опадали су и резултати рада – појашњава Марко Раденковић, оснивач београдске компаније која фирмама и појединцима изнајмљује радни простор.

Експеримент „рад на даљину” неће отерати у историју канцеларије. Многи запослени, сматра наш саговорник, немају услове како би топли породични дом претворили у плодоносан радни простор. Тако су се послодавци врло често сусретали и са проблемима да њихови запослени једноставно немају услова за рад од куће. Рецимо, имају децу или немају довољно простора како би се физички одвојили од укућана... Чак ни иновативне компаније се неће одрећи својих канцеларија, јер и оне морају се баве административним пословима, у које спадају и бројне поверљиве информације.

– Многи су схватили не само да је погрешно већ и да је немогуће руководити се капиталистичким принципом – смањивати трошкове где год може да се уштеди и тако затварати канцеларије. Сада испитују своје моделе пословања. Рецимо, сарађивали смо са корпорацијама које су биле врло сумњичаве када је реч о раду на даљину, па су схватиле да то ипак није неизводљиво. Неке од њих имају идеју да у току једног месеца одреде број флексибилних дана током којих запослени могу да раде и ван просторија фирме. Међутим, они који су с овим питањем у вези припадали либералнијој струји не мисле да ће рад на даљину бити дугорочно решење. Као разлог најчешће наводе то да је људима неопходна друштвена интеракција – додаје Марко Раденковић.

Тако компаније сада све чешће размишљају о хибридној будућности која ће подразумевати седење на две столице – на оној у канцеларији и на оној код куће. Иако је корона значајно изменила свест послодаваца, мало је вероватно да ће нове раднике на некој од платформи за састанке обучавати како да воде пословне књиге или да потписују уговоре. Радних просторија се изгледа неће одрећи чак ни оне професије чији је учинак највидљивији у новим медијима.

За Марину Станић, извршну директорку једне маркетиншке агенције, вирус корона је потврдио да се „пи-ар заиста може радити са било које тачке на планети”.

– Готов да нема разлике да ли се ради од куће или канцеларије. Али је ипак тимски рад најбољи, јер је размена идеја ефикаснија и квалитетнија, а лакша је и свакодневна комуникација између чланова различитих тимова. Епидемиолошка ситуација нас је подстакла да размишљамо другачије и да наше пословање прилагодимо новонасталим околностима – тако се сви разговори са клијентима се одвијају онлајн, па се чак и организације догађаја тако одвијају – појашњава Марина Станић.