Препреке на професионалном путу младих

Око 250.000 младих у Србији данас неће отићи на факултет, ни на посао – они припадају тзв. "неет" категорији особа које не раде, не траже посао и нису укључене у било какву професионалну обуку.


Подаци Националне службе за запошљавање говоре да се на бироу налази 102.895 младих, старости од 15 до 30 година и они чине петину свих незапослених особа у Србији. Осим тога, приметан је лошији положај младих жена на тржишту рада – оне су чешће незапослене и ређе траже посао. Упркос чињеници да велики број младих нема никаква примања и финансијски зависи од родитеља, мали број њих одлази у предузетничке воде – свега једанаест процената њих одлучује се за самозапошљавање, показује најновије истраживање Кровне организације младих Србије.


Студија под називом „Млади и предузетништво”, која је спроведена кроз ЕУ пројекат „Наша заједница, наша будућност – већа сарадња и запошљавање младих” и која је презентована на конференцији за новинаре, такође је показала да бројне препреке стоје на путу жеље младих да започну сопствени бизнис.

– Млади радије проналазе посао у било ком предузећу (по могућности јавном) него што покрећу сопствени посао и у огромној већини сматрају да пословна култура у Србији не подстиче предузетнички дух. Најчешће препреке за покретање бизниса јесу недостатак финансијских средстава и потешкоће у проналаску средстава. Млади предузетници најчешће се ослањају на породицу и пријатеље и сматрају да је тешко и компликовано доћи до других извора финансирања, као што су комерцијалне банке и фондови – појаснила Милица Борјанић, представница Кровне организације младих Србије.

Истраживање Кровне организације младих Србије показује да чак 62 одсто младих не ради у струци, што довољно говори о неусклађености тржишта рада са образовним системом и лошој професионалној оријентацији. Свака четврта млада особа сматра да на тржишту рада не постоји потреба за њиховим знањем и дипломом, а највећи број њих спреман је да се одрекне својих професионалних снова и преквалификује се како би дошао до своје корице хлеба.

– Млади који похађају или су завршили средње стручно образовање и обуку, а пре свега трогодишње школе, суочавају се с низом препрека за развој самосталног пословања. Већина проблема потиче из недостатка постојећег законског окружења и недостатака јасних информација, као што су нпр. недостатак регистра занатлија, непостојање јасних смерница о начину признавања стручних квалификација, али и непостојање струковних удружења која би подстицала младе на покретање сопственог посла и у томе им помагала – додао је Милош Станчић, представник Кровне организације младих Србије, указујући да се у посебно незавидном положају налазе млади који живе у руралним крајевима земље, као и они из јужне и југоисточне Србије.