Лука Димић, првак Државног балета у Ђеру, у Мађарској, овогодишњи је лауреат награде „Веруј у себе”, коју додељују Београдски фестивал игре и Ерсте банка. Признање је уметнику уручено у петак, у Националној фондацији за игру у Београду.
Лука Димић је рођен 1996. године у српској престоници, где је похађао нижу балетску школу „Лујо Давичо”. Школовање је наставио у Националној фондацији за игру у Београду код Фредерика Оливијерија и Ђулије Росито (Академија позоришта Миланске скале). На иницијативу Фондације, после годину дана, одлази у Беч, где је са 15 година примљен на Балетску академију.
Његово усавршавање у области балета и савремене игре трајало је четири године. У Бечу почиње да ради у Балету Државне опере, a потом одлази у Будимпешту, па у Ђер, где је данас првак Балета. Са овом трупом гостовао је у Бугарској и Канади, али и широм Мађарске.
Током летњих пауза посвећен је педагогији. Димићеви успеси подразумевају неодустајање, а педагошки рад у Београду квалификује га за награду „Веру у себе”.
– Награда стиже сасвим неочекивано. Где год да живиш и радиш, некако је најлепше када из Србије стигне признање. Такође, награда коју додељују Ерсте банка и Београдски фестивал игре охрабрује све младе који се баве балетском уметношћу. Она је доказ да не морате чекати касне дане каријере да неко примети ваш рад и труд. Најбоље године играча брзо пролазе – каже Лука Димић.
Он наводи да школа „Лујо Давичо” ученицима пружа основна знања и да „ове вештине јесу важне, али су истовремено недовољне за бављење овом професијом и развој озбиљне каријере. У Балетској школи Националне фондације за игру први пут је, као што каже, упознао људе који добро знају свој посао. Напомиње да Аја Јунг пажљиво бира педагоге и да је велика срећа то што „у нашој Србији имамо међународну школу са педагозима светских биографија”.
Балетска академија у Бечу омогућила је Луки Димићу завршни облик школовања и усавршавања, а о том периоду он каже:
– Имао сам срећу да одем тамо управо из Националне фондације за игру. На Бечкој академији сви студенти су помно праћени, а наш тадашњи директор био је чувени играч, звезда Париске опере, Мануел Легри. Морам рећи да није пропустио ниједну пробу или испит док смо били у школи. Једноставно, добро је схватио да је будућност трупе у образовању. Балет у Ђеру је моја велика љубав и сатисфакција. Ту се развија уметнички потенцијал сваког од нас, а играчи су високо цењени као личности. Ако сте вредни, стижу добре улоге. Ђер је дивна станица у мојој каријери, место где данас напредујем. Од децембра нашу трупу очекују бројна гостовања у Мађарској и иностранству. Спремамо још неколико премијера, иако се нисмо одморили од „Пер Гинта”, који је изведен пре неколико дана. На нашем репертоару има много наслова. Ипак, најважнији су ми „Ана Карењина”, „Жизела”, „Болеро”, а у новије време „Пер Гинт”- истиче овај уметник.
Comments