Тог јутра пробудио сам се тако што ме је жена мунула лактом у ребра и рекла:
- Устај, Милица опет има температуру.
Наша трогодишња ћерка је четврти пут овог месеца била прехлађена. Устао сам из кревета и као зомби ушао у ауто. У дому здравља смо чекали више од три сата пре него што је докторка Милици преписала исти лек.
Када сам се вратио кући на вратима сам затекао свог млађег сина са масницом испод ока.
- Потукли смо се у школи – рекао ми је. – Сутра мораш код разредне да поразговара с тобом у вези са вршњачким насиљем.
Ушао сам у дневну собу са намером да мало предахнем, али ме је тамо сачекао старији син са уплатницом у руци.
- Сутра је последњи дан да ми уплатиш матурску екскузију. Не знам шта си чекао до сада!
Таман што сам сео на кауч и укључио телевизор из кухиње је изашла моја жена.
- Судопера се опет запушила. Узми сајлу и отпуши је већ једном! И замени гумицу на славини, вода цури већ три месеца!
На тренутак сам склопио очи, али ме је прекнула звоњава телефона.
- Колега, само да вам јавим дана нам је и ова субота радна. Знам да није требало, али тако је одлучио директор – рекла је секретарица Милка и прекинула везу.
Поново сам пожелео да зажмури, али ми је у том трену пажњу привукла репортажа о неком човеку који је пешке кренуо пут манастира Хиландар на Светој гори. Пешачио је месецима. Тада ми је синула идеја.
Ушао сам на свој Фејсбук налог и написао да сутра крећем пешице у хаџилук у Јерусалим. Та моја објава изазвала је тренутну реакцију скоро свих пријатеља. Лајкови и речи подршка су почеле да пљуште са свих страна.
Исте вечери у госте нам је дошао кум који ме је снажно загрлио и честитао на храброј одлуци.
- Куме, свака ти част! Нисам ни знао да си толики верник! А до јуче си се клео у Маркса.
Телефон ми је звонио читаво вече, звао је чак и мој отац кроз сузе признавши да је коначно поносан на мене.
Следећег јутра у посету нам је дошао локални свештеник и благосиљао мој пут на Христов гроб. Мало потом посетила нас је и екипа државне телевизије и са мном направила велику репортажу.
- Знате ли да до Јерусалима има више од две хиљаде километара – питала ме је новинарка. – Ваше пашачење је ризично по здравље, а могло би да потраје и пола године. Бићете раздвојени од куће и породице, јесте ли спремни на то?
Потврдио сам да сам свестан ризика, али да је моја вера јача од опасности.
Док сам паковао ствари у ранац наше двориште је почело да се пуни комшијама. Сви су хтели да ме потапшу по рамену, а неки су ми у џепове гурали и свежњеве новчаница. Са свима сам се срдачно поздравио и на крају изљубио и своју децу.
Ипак, најупечатљиви је био растанак са мојом супругом.
Она ми је пришла, чврсто ме загрлила, прислонила своје усне уз мој образ и тихо рекла:
- Јебаћу ти матер кад се вратиш.
Comments