Јавном позиву за продају у овој години може да се нада 15 предузећа. На сајту Министарства привреде као кандидати су наведени „Југословенско речно бродарство” из Београда, „Метанолско-сирћетни комплекс” из Кикинде, предузеће „Иван Милутиновић” из Београда, „Ласта”, „Славија” хотели, „Јат апартмани” Копаоник, издавачке куће „Просвета” и „Рад”, рудник „Ковин”...
Стечај је проглашен за више од 315 предузећа до фебруара 2022, док су 74 приватизована од краја 2014. Око 36.600 запослених из 365 фирми прихватило је социјални програм.
У нацрту фискалне стратегије за 2023. са пројекцијама за 2024. и 2025. наводи се да ће се за саобраћајно предузеће „Ласта” АД Београд тражити компаније заинтересоване за приватизацију или стратешко партнерство. Уз подршку Светске банке дефинисан је акциони план за „Ресавицу”, чије спровођење укључује проналажење решења за затварање економски неодрживих рудника и план рационализације. Уз могућност добровољног одласка уз обезбеђена средства за социјални програм и средства за подршку пословању како не би дошло до гомилања доцњи у плаћањима, нарочито према ЕПС-у.
У овом документу подсећа се да је за „Петрохемију” споразум о приватизацији постигнут у децембру 2021. с компанијом НИС, а окончање поступка планирано је до јула ове године. „Азотара” је у мају 2021. продата компанији „Промист” д. о. о. док се за МСК Кикинда решење види у налажењу стратешких партнера или инвеститора.
– За одређени број компанија у државном власништву се траже стратешки партнери или други модели приватизације, односно спровођење унапред припремљених планова реорганизације. Побољшање управљања јавним финансијама нужно је не само као подршка мерама фискалне стабилизације и структурним реформама, већ као процес који подиже квалитет државне управе и осигурава привлачан амбијент за инвеститоре – наведено је у овом документу. Нови програм реформе управљања јавним финансијама за период од 2021. до 2025. усвојен је у јуну 2021 – наведено је у нацрту нове фискалне стратегије.
Из Фискалног савета, међутим, у мишљењу о нацрту фискалне стратегије 2023–2025, напомињу да стратегија не нуди много нових информација о решавању судбине предузећа у приватизацији. Трајно решавање статуса (продаја или стечај) фирми у приватизацији понавља се из године у годину у фискалним стратегијама, са посебним акцентом на она предузећа са највише запослених („Ласта”, „Ресавица”, МСК).
– Конкретни потези владе по том питању изостају, а овакве најаве се у последњих неколико верзија овог документа понављају у готово истој форми. У међувремену су направљени појединачни помаци, на пример продаја „Петрохемије” НИС-у 2021, али је упркос томе процес приватизације успорен у претходних неколико година. Илустрације ради, према подацима Министарства привреде у протекле три године проглашен је стечај или пронађен купац за 19 предузећа, приметно мање него само током 2018. када је питање статуса решено за чак 25 привредних субјеката – наводе из Фискалног савета.
Ово независно тело препоручује да би, с обзиром на то да је реч о генераторима фискалних ризика, решавању статуса преосталих предузећа у приватизацији требало приступити с јасним планом и што пре и тиме умањити вероватноћу да нека од њих западну у још дубље пословне потешкоће, а терет евентуалних додатних губитака падне на пореске обвезнике.
Comentários