С обзиром на рат у Украјини, мађарска влада продужава ограничење горње границе цена хране и бензина до 1. октобра, а мораторијум на кредите и горњу границу на хипотекарне камате до краја ове године.
Шеф премијеровог кабинета Гергељ Гуљаш је на редовном брифингу за новинаре најавио да ће касније током године бити донета одлука о томе да ли околности оправдавају даље продужење ових мера. Како рат у Украјини покреће инфлацију широм света, цене енергената расту, а цене роба такође, делом због санкција Русији, тако да и Мађарска такође мора да се суочи са растућом инфлацијом, рекао је он.
„Инфлација ће се смирити када се успостави мир, тако да најефикасније средство није транспорт оружја и подршка рату, већ посредовање у миру. У тренутним околностима, важно је обуздати инфлацију у Мађарској како бисмо се супротставили ефектима глобалних економских трендова, а мађарска влада чини све напоре да то постигне штитећи смањење цена комуналних услуга и ограничења цена. Влада је овим мерама успела да задржи инфлацију од 5-6 одсто и наметнула ограничење цене горива од 480 форинти (1,2 евра) по литру за мађарске возаче", подсетио је он.
Позивајући се на писмо из Брисела у којем се влада позива да укине двоструке цене бензина, Гуљаш је рекао да је мађарска влада "остала посвећена заштити људи и привреде од скока цена горива". Слична италијанска мера изазвала је такође притужбе, па и тужбе суду, које је та земља на крају добила, приметио је он.
Што се тиче санкција Русији, Гуљаш је рекао да ће влада наставити да подржава само оне санкције које не штете Мађарској и Европи више него што штете Русији, додајући да би ембарго на увоз руског гаса угрозио снабдевање читавог континента. Досадашње одлуке Брисела допринеле су рекордно високој стопи инфлације, рекао је он и додао да би увођење ембарга на гас довело у опасност снабдевање енергијом целе Европе.
Он је позвао европску заједницу да се врати санкцијама које су описане у „консензусу постигнутом у Версају“, којим су енергетски ресурси изузети од санкција уведених Русији као одговор на рат у Украјини. "Док смо некако прешли питање угља и нафте, даље санкције на испоруку гаса би имале изузетно негативне ефекте“, рекао је.
Мађарска влада, како је рекао, не подржава увођење глобалног минималног пореза, јер би он приморао Мађарску да удвостручи пореска оптерећења предузећа. Наводи да она тренутно плаћају стопу од 7,5 одсто, а глобална минимална пореска стопа би била 15 одсто. Глобални минимални порез коштао би Мађарску пореске предности у региону и Европи и оптеретио предузећа. Такве обавезе би биле претешке чак и у нормалној економској ситуацији, а камоли у време рата, додао је Гуљаш.
Comments