Психичке кризе воде хипертензији

Ако крвни притисак не може да се регулише ни редовним узимањем лекова, могуће је да је терапија погрешно одређена, али и да хипертензија постоји због стреса. Јер, чести скокови и падови притиска, без органског узрока, могу да буду знак да је у питању психолошки проблем. Подаци из праксе показују да сваки пети пацијент хипертензију излечи тек када потражи помоћ психијатра.


Професор др Весна Стојанов, начелник Центра за хипертензију Клиничког центра Србије, каже да око 20 одсто пацијената у Центру за хипертензију КЦС регулише вредности притиска уз помоћ психијатријске терапије.


- Лечење високог притиска је побољшано, од како су психијатри део тима који учествује у лечењу пацијената у Центру за хипертензију Клиничког центра Србије - каже проф. Стојанов у интервјуу београдским "Новостима". - То могу да буду медикаменти или психотерапија, који су често ефикаснији од бројних лекова које је пацијент претходно узимао.


Код којих пацијената је проблем хипертензије најчешће психолошки?

- Пацијентима са "радно зависном хипертензијом" психијатар може да помогне. То значи да је притисак повишен на радном месту, док је код куће у нормалним вредностима. Овакво стање је последица стреса, који је потребно адекватно лечити.


Осим стреса, који су остали узроци који доводе до хипертензије?

- Неки од узрока есенцијалне хипертензије могу да буду генетика, гојазност, менопауза, повишен холестерол, триглицериди, шећер, физичка неактивност, повећан унос соли, алкохола. Превенцијом и деловањем на све факторе ризика, можемо адекватно да контролишемо притисак.


Када је хипертензија последица неке друге болести?

- Секундарна хипертензија постоји код пет одсто пацијената и настаје као последица обољења бубрега, крвних судова бубрега, штитне или надбубрежне жлезде или слип апнеа.... У зависности од узрока, лечи се примарна болест, самим тим и повишен притисак. Такође, имамо и хипертензију у трудноћи, као и преоперативну хипертензију.

Колико унос соли може да буде узрок погоршања хипертензије?

- Прекомерни унос соли, више од пет грама дневно, може да погорша хипертензију. Око половине пацијената са хипертензијом је натријум сензитивно, што значи да реагују скоком крвног притиска на сваку већу количину соли. Другој половини со такође смета, тако што натријум доводи до оштећења ендотела крвног суда, и на тај начин утиче на развој атеросклерозе и оштећење циљних органа.


Шта када се проблем не регулише упркос лековима?

- Када се крвни притисак не регулише упркос узимању три антихипертензивна лека уз диуретик, говоримо о резистентној хипертензији, која је заступљена код девет до 10 одсто пацијената. Да бисмо поставили ову дијагнозу, морамо прво да искључимо секундарну хипертензију, која је последица обољења бубрега, ендокриних жлезда, као и неадекватно контролисану хипертензију. Она је последица неузимања прописане терапије, неадекватне дозе лека или других фактора ризика.


Колико је резистентна хипертензија озбиљан проблем?

- Када се потврди, потребна је корекција терапије. Према последњим европским препорукама, у терапију се уводи диуретик блокатор минерокортикоидних рецептора или ренална денервација. Ренална девалвација је инвазивна процедура односно спаљивање нервних завршетака и на тај начин се смањује симпатичка активност и регулише притисак. Мишљења о овој методи међу стручњацима су подељена, али код одређеног броја пацијената показало се да су вредности притиска након ове интервенције смањене. Ипак, они након тога морају да наставе са узимањем лекова, али у мањим дозама него раније.


Да ли су нам доступни најефикаснији лекови?

- Имамо све ефикасне лекове који су потребни за адекватно лечење артеријске хипертензије. Сваком леку је потребно одређено време и прави ефекат се постиже после седам до 15 дана узимања. Ако терапија не делује, разлог томе може да буде у неадекватном одабиру лека или комбинацији лекова. Често се дешава и да пацијенти не узимају прописану терапију, повећавају или смањују дозу "на своју руку", што је погрешно.

Постоји ли, ипак, ситуација када пацијент може сам да повећа или смањи терапију за притисак?

- Не. Терапију мора да пропише и да коригује лекар, у зависности од годишњег доба и спољне температуре. Пацијент не треба самоиницијативно да мења дозу и врсту лека према свом нахођењу, само зато што му је тог дана вредност притиска промењена, већ искључиво у договору са лекаром.


Колико је прецизна савремена дијагностика?

- Обавезне дијагностичке процедуре су мерење крвног притиска адекватним апаратима (не користити апарат наруквицу), амбулаторни 24-часовни мониторинг артеријског крвног притиска, ЕКГ, ехо срца, доплер крвних судова врата, АБИ, микроалбуминурија и друге биохемијске анализе да би искључили секундарну хипертензију. Одређивање крутости крвних судова је последња препорука код рутинске дијагностике. Помоћу апарата, 24 часа пратимо брахијални и централни притисак, све параметре крутости и основне хемодинамске параметре који учествују у формирању крвног притиска.