Румунија крши договор о неувожењу пшенице из Украјине

Трговци житом су ове сезоне у Румунију увезли милион тона украјинске пшенице. Тиме је Румунија постала друго највеће извозно тржиште за украјинску пшеницу после Шпаније (3,3 милиона тона), преносе мађарски медији, позивајући се на податке украјинских царинских органа.

Насупрот томе, мађарска посланица Енико Гиори (Фидес) каже да „не можемо бити солидарни са Украјином на штету европских фармера“. У тржишној години која је почела 1. јула прошле године, следећа места на листи извозних дестинација пшенице заузели су Египат, Пакистан и Турска. Румунија се више не појављује у подацима о украјинском извозу пшенице у фебруару – најважније дестинације су Пакистан, Египат, Тунис и Турска.

Прошле јесени Румунија је одобрила увоз пољопривредних производа из Украјине, а од тада их могу увозити само домаћи фармери и прерађивачи. Привремено ослобађање од царина за украјинске пољопривредне производе намењене другим тржиштима омогућило је трговцима да продају значајне количине у Румунији. То је довело до озбиљних поремећаја на тржишту, пада откупних цена житарица и уљарица и поскупљења транспорта, што је довело до несолвентности 45% румунских фармера, наводи румунско Министарство пољопривреде.

Румунски фармери су у јануару три недеље протестовали са својом механизацијом против последица украјинског извоза житарица, између осталог и блокирањем саобраћаја. Премијер Марсел Чолаку је више пута изјавио да Румунија дозвољава само транзит и да „ниједно зрно украјинске пшенице“ није остало у земљи од октобра.

Нику Василе, председник највећег румунског удружења фармера ААЦ, супротставио је томе крајем јануара, наводећи да су значајне количине украјинског жита и прерађевина стигле на румунско тржиште. Сада објављени подаци иду у прилог његовој изјави.

У међувремену, Комитет Европског парламента за међународну трговину (ИНТА) расправљао је о продужењу суспензије увозних дажбина, квота и мера заштите тржишта за украјински извоз у ЕУ. Посланица Европског парламента Енико Ђури, рекла је у свом говору да „не можемо бити солидарни са Украјином на штету европских фармера, док Брисел доноси правила која поскупљују производњу за наше пољопривреднике, дозвољавајући готово неограничен увоз пољопривредних производа из треће земље у којој не важе иста правила.”

Она је поздравила чињеницу да ће се увести царине на украјински увоз живине, јаја и шећера изнад одређене количине. Међутим, оштро је критиковала чињеницу да се ове мере односе само на производе који изазивају проблеме западноевропским земљама, изостављајући најпроблематичније производе за суседе Украјине, укључујући Мађарску, као што су жито и мед.

Украјинске пољопривредне производе првобитно намењене Африци и Блиском истоку шпекуланти су преусмерили на европска тржишта. То је довело до ситуације да Русија сада испоручује жито у ове регионе, тако да је она на крају добила нова тржишта захваљујући лошим одлукама ЕУ“, објаснила је мађарска посланица у Европском парламенту.

Независни посматрачи у Румунији често оптужују букурештанску владу за претерану послушност према Бриселу. Почетком децембра, министар пољопривреде Флорин Барбу потврдио је своју одлучност да заступа интересе румунских пољопривредних произвођача у Бриселу кампањом за одржавање процедуре одобравања украјинског извоза житарица. Домаћим пољопривредницима је обећао и да ће на листу забрана бити додати брашно и шећер.

Средином септембра, он је уверио свог мађарског колегу у подршку његове владе у борби против украјинског извоза који нарушава тржиште. С обзиром на сада објављене податке, међутим, може се закључити да су обећања из Букурешта била само реторичка вежба. С једне стране, румунска влада жели да се држи бриселске линије („шта год је потребно, колико год треба“). Међутим, с друге стране, не жели да прави проблеме ни суседима, а ни сопственим пољопривредницима. Да ли ће премијер Марсел Чолаку успети у овом балансирању, више је него упитно, констатују мађарски медији и додају да у изборној 2024. години, лидер румунских социјалдемократа тешко може себи да приушти да узнемири своје сеоске бираче.