Као политички представник српске мањине у Хрватској СДСС се налази пред великим искушењем и истинским испитом свог српског идентитета поводом пристанка да његов представник у влади учествује на прослави 25. годишњице „Олује”.
Пише: др Драгомир Раденковић, амбасадор у пензији
Предизборну активност и сам ток хрватских парламентарних избора, одржаних 5. јула, обележили су говор мржње, дикриминаторске поруке и претње упућене Србима, чиме се ствара атмосфера страха, експлицитно им се поручује да су непожељни и доводи се у питање њихов опстанак у Хрватској. Током изборне кампање, у само три дана, између 10. и 13. јуна, у Загребу су се појавиле три претеће поруке, а говор мржње забележен је и на дан избора на већем броју бирачких места (у Загребу, Сплиту...). И овог пута се показало да антисрпска реторика, која је већ дуги низ година константно присутна у хрватском друштву, јача у време избора.
При том се у политичком миљеу позиција против Срба користи као платформа на којој поједине политичке партије, пре свега оне десне оријентације (на овим изборима Домовински покрет, Мост) настоје да ојачају свој рејтинг у бирачком телу.
Напади на Србе, њихове животе и имовину, уз усташку иконографију, почели су у већем обиму да се јављају 2013. године, након уласка Хрватске у ЕУ, и у континуитету су присутни до данас, са сталном тенденцијом раста, да би најшире размере достигли 2019. године, када је, према билтену СНВ „Хисторијски ревизионизам, говор мржње и насиље према Србима у 2019”, регистровано 400 случајева етничке нетрпељивости, физичких напада, увреда, претњи...
Томе је погодовао и досадашњи благонаклон однос власти према оним организацијама којима антисрпско деловање представља главну политичку активност, од којих неке нису ни регистроване. Посебно забрињава што антисрпство у Хрватској све више постаје уобичајена појава. Карактеристично је да се од 22 признате националне мањине говор мржње упућује само, или у убедљиво највећој мери, припадницима српске заједнице, а у последње време предмет увреда су и Република Србија и српски народ уопште.
Промена оваквог расположења захтевала би да се овом проблему у хрватској јавности озбиљно приступи и кроз изградњу одговарајуће културне и образовне политике, уз подршку како ширих сегмената цивилног друштва, тако и власти, афирмишу вредности међуетничке толеранције и суживота, а етнички мотивисани инциденти осуде и санкционишу.
Резултати избора (ХДЗ 66 мандата, СДП 41, Домовински покрет 16, Мост 8...) дали су могућност да ХДЗ, без тражења снажног коалиционог партнера, обезбеди потребну већину у Сабору и формира владу, уз подршку националних мањина (осам мандата), ХНС-а и Реформиста (по један мандат). Коалициони партнер у влади је Српска демократска самостална странка, са загарантована три мандата, којој је припало место потпредседника задуженог за друштвене делатности и људска права (Борис Милошевић).
По мишљењу председника СДСС-а Милорада Пуповца, резултати избора су добри јер дају могућност да се настави политика која ће очувати демократске вредности и основна уставна начела и права, укључујући и поштовање права националних мањина, имајући посебно у виду да је хрватска десница 2018. године тражила промену изборног закона којом би се укинула или знатно смањила права посланика мањина да учествују у избору владе или доношењу државног буџета.
Учешће СДСС-а у влади свакако је од значаја за српску заједницу у Хрватској, јер ће она са те позиције имати веће могућности да утиче на решавање бројних проблема с којима се Срби данас суочавају (електрификација места настањених Србима, увођење и унапређење путне и водоводне инфраструктуре у њима, службена употреба ћирилице у местима где су испуњени законом прописани услови, запошљавање Срба у државној администрацији и локалној самоуправи пропорционално уделу у укупном становништву, унапређење права на образовање на српском језику и ћириличном писму, сузбијање говора мржње према припадницима српске заједнице итд.).
Место у влади, међутим, не би требало да буде само себи сврха; СДСС не би смео да се ради очувања тог статуса приклони потезима који су супротни тежњама, интересима и осећањима српског народа.
Као политички представник српске мањине у Хрватској СДСС се налази пред великим искушењем и истинским испитом свог српског идентитета поводом позива да његов представник у влади учествује на прослави 25. годишњице „Олује”, током које је убијено близу 2.000 Срба и протерано између 200.000 и 250.000, на који је, према расположивим сазнањима, већ дат потврдан одговор. Тиме би се дао легитимитет највећем етничком чишћењу Срба после Другог светског рата, што би било велико понижење за Србе у Хрватској, за протеране Србе, за цео српски народ, директна увреда за породице убијених и несталих.
Komentarze