Мађарска неће жртвовати своју енергетску безбедност за сукоб "који није наш рат", рекао је министар спољних послова на Форуму за дипломатију у Анталији.
Говорећи на панел дискусији на форуму, Петер Сијарто је изразио жаљење што је Европска унија питању Украјине приступила са идеолошког становишта, додајући да се оптимална решења за државе чланице могу наћи само ако се тај проблем „посматра као ствар физичке реалности“.
"За снабдевање енергијом је потребна инфраструктура, а набавка енергената увек ће бити одређена путевима испоруке који су на располагању. Мађарска влада види снабдевање енергијом као приоритет", рекао је он.
Напомињући да је Мађарска добила изузеће од примене одређених санкција ЕУ на руски енергетски сектор, Сијарто је рекао да би снабдевање те земље било немогуће без сарадње са Русијом. Замена руских енергетских испорука европским била би реална само ако би Европа могла да обезбеди те ресурсе по истој цени, количини и распореду, рекао је Сијарто министрима спољних послова ЕУ, наводи се у саопштењу министарства. Мађарска би била у великој опасности ако би идеолошки разлози бацили сенку на енергетску политику, рекао је он.
Што се тиче нуклеарне енергије, Сијарто је поновио да је то једини јефтин, сигуран и одржив начин за производњу великих количина електричне енергије. Мађарска сматра да је неприхватљиво то што ЕУ разматра искључење нуклеарне енергије из категорије чисте енергије, рекао је он и додао да Мађарска сарађује са Русијом у производњи нуклеарне енергије скоро 50 година.
"Истовремено, руски извођач радова на реконструкцији мађарске нуклеарне електране запошљава америчке, француске и немачке подизвођаче. То показује да су економски играчи спремни да размишљају реалније од одређених влада. Мађарска се такође залаже за то да државама чланицама буде дозвољено да одређују сопствени енергетски микс. Влада такође ради на разумној енергетској диверсификацији. Очекује се да ће Турска ове године испоручити 275 милиона кубних метара гаса", навео је он.
Сијарто се такође дотакао коридора тзв. зелене енергије, односно руте за испоруке енергије из Азербејџана и Грузије. Планирани цевовод од 1.100 километара који ће повезати Грузију и Румунију био би најдужи подводни гасовод на свету, рекао је он.
"Повећање капацитета је утолико важније што ће Мађарска постати други највећи произвођач батерија на свету, а сектор је изузетно енергетски гладан", истакао је министар и позвао на проширење инфраструктуре за природни гас у југоисточној Европи, што је кључно за привлачење нових ресурса, рекао је он.
Commentaires