Слика антисемитизма у ЕУ и Мађарској

Нова студија коју је објавила Река Жужанна Мате са будимпештанског Универзитета Корвинус, даје свеобухватну слику о стању антисемитских осећања и инцидената у Мађарској, у европском контексту.

Истраживање указује на чињеницу да највећа јеврејска заједница у ЕУ живи у Француској, а затим у Мађарској. Перцепције антисемитских осећања говоре да су анкетирани из Француске, Белгије, Шведске и Немачке посебно забринути због растућег анимозитета. У Француској, Шведској и Немачкој број антисемитских инцидената показује тренд раста, док се у Мађарској последњих година смањује.

Већина случајева антисемитских инцидената је повезана са екстремистички настројеним муслиманима или левичарским политичким ставовима. Штавише, већина појединаца који су одлучили да емигрирају у Израел су из Француске, док је најмања имигрантска заједница из Мађарске.

Иако је у прошлом веку основни узрок антисемитизма био екстремни национализам, чини се да нова растућа антисемитска осећања у Европи расту међу екстремистичким муслиманима (30 одсто) и политичком левицом (21 одсто). У последње време, најмање инцидената је починио неко са десничарским политичким ставом (13 одсто).

Пре пет година спроведена је посебна анкета Евробарометра о перцепцији антисемитизма у свим земљама ЕУ. Налази показују да постоји релевантна разлика у перцепцији антисемитизма у земљама чланицама западне, централне и источне Европе. Тачније, у шест земаља већина становништва верује да је антисемитизам у њиховој земљи повећан: у Шведској (73 одсто), Немачкој (61 одсто), Холандији (55 одсто), Француској (51 одсто), Данској (50 одсто). Насупрот томе, једна петина испитаника у ЕУ сматра да се антисемитизам у њиховој земљи смањио у последњих пет година. Ови одговори су стигли из Румуније (29 одсто), Мађарске (22 одсто), Литваније (21 одсто) и Летоније (20 одсто).

Непријатељство које се преноси на улици или на другим јавним местима је, међутим, још више забрињавајуће. Већина испитаника из Француске (80 одсто), Шведске (75 одсто), Немачке (64 одсто), Италије, Холандије (обе 61 одсто) и Белгије (59 одсто) сматра да је то велики проблем у њиховој земљи. Испитаници из Француске (83 одсто), Шведске (73 одсто), Немачке (64 одсто), Италије (60 одсто) и Белгије (56 одсто) сматрају да су физички напади проблем у њиховој земљи.

Изузетно је забрињавајуће да су западноевропски Јевреји доживели пад антисемитских инцидената само током периода карантина због пандемије короне. У 2020. години, након првих неколико таласа пандемије, релаксацијом прописа који ограничавају друштвене контакте, број инцидената је поново почео да расте. Једина земља са опадајућим трендом је Мађарска: највећи број инцидената забележен је 2013. године са 61 пријављеним случајем. У 2020. и 2021. години у земљи је забележено 30 односно 37 инцидената.