Наводни масакр у Рачку, који је био повод за агресију НАТО-а на Савезну Републику Југославију, једна је од главних тачака подела Београда и Приштине, и после више од две деценије.

Док Србија доставља мноштво доказа да није било речи о масакру цивила, дотле се косовски Албанци држе верзије коју је тада исконструисао искусни оперативац ЦИА Вилијам Вокер. Осим представника свих албанских политичких партија и неколико албанских лобиста из Америке који су осудили „злочин” из Рачка, готово да се нико из међународне заједнице није тим поводом огласио.
Изузетак је амбасадор Сједињених Америчких Држава на Косову Филип Коснет, који је саопштио да САД стоје уз Косово на дан сећања на жртве у Рачку. „Данас стојимо уз Косово у част сећања на жртве масакра у Рачку и потврђујемо нашу посвећеност у осигурању правде за породице настрадалих”, написао је јуче, на 22. годишњицу овог догађаја, Коснет на „Твитеру”.
На темељу чврстих доказа власт у Србији је утврдила да је у селу Рачак у јануару 1999. у борби убијено 40 припадника терористичке Ослободилачке војске Косова. Истрага српске полиције и тадашњег дежурног судије утврдила је да међу убијенима нема жена и деце, да је већина на себи имала вишеслојну одећу, војничке цокуле и да су користили оружје. Албанци пак тврде да је истинита интерпретација тадашњег шефа косовске верификационе мисије ОЕБС-а Вилијама Вокера, који је исконструисао да су у регуларној акцији српских служби безбедности убијени цивили.
Извештај финске форензичарке Хелене Ранте окарактерисао је овај догађај као српски злочин над албанским цивилима, а она је касније сведочила да је радила под великим Вокеровим притиском. Вокер је, према њеним речима, инсистирао да у извештају користи реч „масакр”, а умео је и да преломи оловку и да је гађа незадовољан њеним професионалним приступом. Ранта је у својој биографији описала да јој је Вокер замерао да у извештају није користила довољно „убедљив језик”, којим би описала тај наводни злочин Срба. Ранта је пред камерама показала оригиналан извештај из Рачка, према којем је закључено да тела припадају члановима ОВК, а не албанским цивилима.
Бивши министар спољних послова Савезне Републике Југославије Живадин Јовановић каже да је Рачак био легитимна акција српских безбедносних снага против терориста и извршилаца низа злочина где је у тој области од те групе изгубило животе више полицајаца. За „Политику” каже да га не изненађује то што данас у фокусу међународне заједнице није случај у Рачку јер се истина полако, али сигурно пробија у западној међународној јавности.
„Сваком објективном посматрачу је јасно да је реч о исценираном случају који је довео до оружане агресије НАТО пакта која је извршена кршењем принципа међународног права. Промена на ту прву карактеризацију Рачка као ’масакра цивила’, коју је лансирао Вокер с лица места, уследила је после потеза наших власти које имају заслугу да се та акција прикаже каква је била. Данас сем острашћених и злонамерних нико не може да каже да је тамо извршен масакр цивила, јер су то били терористи”, каже Јовановић.
Наводи да је Рачак била легитимна акција безбедносних снага Србије против терориста, у складу с договором Милошевић–Холбрук, да је била најављена међународним верификаторима и ту ништа није прикривано. Истиче да за тадашњу власт у Југославији ништа није било непознато јер су добро знали ко је Вокер и да је он лично одговоран за рушење тадашњих владајућих режима у Латинској Америци који нису били по вољи Америци. „Само смо чекали да видимо који ће повод на измисли и Вокер је то урадио првом приликом. Он је био злочинац и ништа друго. На челу тог пројекта био је Вокер, који данас једино и подржава ту причу, а добро је познато да је албански лобиста”, додаје Јовановић.
Јуче су Рачак, на 22. годишњицу од тога догађаја, посетили политички представници свих албанских политичких партија које су то искористиле у својој предизборној кампањи за ванредне парламентарне изборе 14. фебруара. Први је ово место обишао премијер Косова у техничком мандату Авдулах Хоти, који је одао почаст страдалима испред меморијалног комплекса у том месту. Рекао је да страдали никада неће почивати у миру док они који су их убили не буду кажњени. Чак је и ратни злочинац Рамуш Харадинај посетио ово место, а после њега су на место отишли Албин Курти и Вјоса Османи.
Коментаришући понашање Албанаца, историчар Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност каже да је од почетка било доста дискутабилно око тога какав је карактер тог догађаја, да ли је реч о егзекуцији над цивилима или о борби против терориста. За наш лист наводи да је још тада било међународних стручњака који су јасно ставили до знања да ситуација не може да се посматра без озбиљне анализе и детаљне провере. „Рачак је случај сличан Маркалама. То је брзо направљена операција која је послужила као повод да дође до интервенције НАТО-а”, каже Граовац.
На мети албанских партија налазе се сви који говоре истину о легитимној акцији у Рачку. Тако је у децембру 2019. године бивши министар администрације и локалне самоуправе у косовској влади из редова Српске листе Иван Тодосијевић првостепено осуђен на две године затвора због изјаве у којој је масакр у Рачку назвао лажним злочином. Њега је подржао председник Србије Александар Вучић, који је акцију у селу Рачак назвао фабрикованом, против кога је Приштина такође подигла оптужница због вербалног деликта. „Радило се о фабрикованом злочину где је све фалсификовао светски хохштаплер и преварант Вилијам Вокер. То ћу да понављам сваког дана па да видим ко ће да нас осуди”, рекао је Вучић, коментаришући пресуду приштинског суда којом је осуђен Тодосијевић.
Срђан Граовац наводи да је кључни моменат било сазнање косовских Албанаца да ће против вођа УЧК бити подигнуте оптужнице пред Хашким трибуналом за злочине и над Србима: „Тада су у Приштини одлучили да ништа не сме доводити у питање борбу УЧК, што они дефинишу као ослободилачки рат. Свако ко скрене пажњу да је ова терористичка организација убијала цивиле и чинила злочине налази се под ударом оних структура против којих се воде поступци пред међународним судом. Тиме желе по сваку цену да се мобилише албанска маса на Косову и Метохији у одбрани тих људи пред судом у Хагу. Чине све да прикажу да је њихова борба била чиста и да се не о томе не би говорило или се изазивала сумња, уводи се вербални деликт да се то апсолутно неутралише”, закључује Срђан Граовац.
Comments