top of page

Србија изгубила 100.000 становника за годину дана

У последњих двадесет година број становника Србије континуирано опада, али никада у новијој историји за само годину дана није забележено толико смањење броја људи као протекле године.



Број становника Србије пао је испод седам милиона, у нашој земљи је 1. јануара ове године живело свега 6.797.105 особа, а за годину дана остали смо без 74.442 особа – само на основу негативног природног прираштаја, односно разлике између броја рођених и броја умрлих, говоре најновије процене Републичког завода за статистику, које су засноване на резултатима виталне статистике и унутрашњих миграција. Међутим, када се у ову рачуницу убаце и спољне миграције, односно одласци наших становника у иностранство, долази се до невеселог податка да је Србија за годину дана остала без 100.000 становника, упозорава демограф др Горан Пенев.

– Ако имамо на уму процене да се из Србије 20.000 људи више одсели у иностранство него што се у њу досели, то значи да у нашој земљи тренутно живи свега 6.600.000 особа, а толико становника је у Србији живело 1960. године. У последњих двадесет година број становника континуирано опада, али никада у новијој историји за само годину дана нисмо имали толико смањење људи као протекле године. Процене Републичког завода за статистику говоре да се у 2021. години свакога дана рађало свега 170 беба, а умирало чак 374 особа. Због пандемије вируса корона дошло је и до скраћења очекиваног животног века за три године – са 75,7 на 72,7 година – упозорава наш саговорник.

Подаци Републичког завода за статистику, објављени поводом 11. јула, Светског дана становништва, такође сведоче да је у последњих двадесет година Србија изгубила 665.705 људи, док је просечна старост становништва порасла са 40,2 на 43,5 година. Истовремено, удео деце млађе од 16 година опао је са 16,1 на 14,3 одсто у општој популацији, док је удео старијих од 65 година повећан са 16,6 на 21,3 одсто. То значи да је свака пета особа у нашој земљи старија од 65 година, а тек свака седма млађа од 16 година. Негативни демографски трендови утичу и на смањење броја радно активног становништва са 67,3 одсто на 64,4 процената. Истовремено, проценат жена у фертилном периоду, узраста од 15 до 49 година, смањио се за 2,4 одсто. Полна статистика сведочи да жене и даље чине већински део популације у нашој земљи – у Србији живи 3.507.325 жена и 3.327.001 мушкарац.

Посматрано на нивоу области, у Зајечарској области забележен је највећи удео старијих од 65 година и истовремено најмањи удео становништва млађег од 15 година. С друге стране, најмањи удео старих од 65 и више година је у Пчињској области, док је највећи удео млађих од 15 година у Рашкој области, Јужнобачкој и Београдској области. У последњих двадесет година, број становника Србије континуирано опада у свим регионима. Само је Београдски регион бележио раст броја становника све до 2020. године, да би се у 2021. тај тренд променио, а број становника престонице опао за 3,4 промила у односу на 2020. годину. У осталим регионима у периоду 2002–2021. године присутан је тренд депопулације, а најизраженији пад становништва је у региону Јужне и источне Србије.

Коментаришући невеселу демографску статистику, Министарство за бригу о породици је поводом Светског дана становништва истакло да је Србија суочена са изузетно тешком демографском сликом и упозорила да је све већи број умрлих становника у односу на рођене.

– Само у току прошле године наша земља изгубила је више од 74.00 становника, што је град величине Зрењанина, а бројке за првих шест месеци ове године наговештавају да ће 2022. година бити још тежа када је у питању демографска слика Србије. Узроци такве статистике у највећој мери се подударају са онима који се могу наћи у најбогатијим земљама Европе, од којих ниједна нема стопу родности од 2,1 – што је оцењено као ниво просте репродукције нације – истичу у Министарству за бригу о породици.

Они наводе да је, уз мере које је Влада Србије донела и примењује како би охрабрила и помогла брачне парове који желе децу, неопходно да учинимо додатне напоре, пронађемо нове идеје и осмислимо националну стратегију чија би реализација променила садашњу демографску слику и највећи проблем са којим се држава суочава.

Comments


bottom of page