top of page

Србија остаје без занатлија

Око 40 одсто грађана Србије, од оних који напуштају земљу, иде у Немачку да ради, а све популарније су и Мађарска и Хрватска. Последњих неколико година изражен је одлазак занатлија, због чега се Србија суочава са мањком радне снаге у тим областима, кажу у ресорном српском министарству.



Две трећине грађана Србије који земљу напуштају због посла, одлази у ЕУ, од чега чак 40 одсто у Немачку, подаци су немачке организација ГИЗ. Око 60 одсто оних који су Немачку одабрали за радну дестинацију учествује у тзв. кружним миграцијама, односно ради на релацији дијаспора - матична земља, чиме доприноси матици својим знањем, али и финансијски.


Немачка организација за сарадњу ГИЗ је истакла у саопштењу да најновији трендови показују да најважније радне дестинације за српске држављане постају Словенија, Словачка, Хрватска, Мађарска, Малта и Чешка, које из године у годину бележе све већи број српских миграната у односу на традиционалне дестинције попут Француске, Немачке и Швајцарске.


"Већина миграција у ове земље по природи је привремена или кружна, са ограниченим потенцијалном за трајну миграцију", оценила је Kетрин Џејмс из ГИЗ-а.

Саветник у кабинету министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Игор Перић, истакао је да је циљ ове и будуће Владе Србије да подстакне циркуларне и повратне миграције становништва.

"Сведоци смо да нису само високообразовани кадрови они који одлазе. Последњих неколико година изражен је одлазак занатлија због чега се Србија суочава са мањком радне снаге у тим областима", навео је Перић и подсетио да је ГИЗ у оквиру програма "Миграције и дијаспора" подржао и израду Стратегије о економским миграцијама за период 2021-2027, као и пратећи Акциони план за период 2021-2023, који је прошле године усвојила Влада Србије.

У Европској унији, један од најучесталијих примера циркуларних миграција су држављани трећих земаља, који раде у ЕУ, а који желе да започну посао у земљи порекла.

"Kада су у питању држављани Србије, углавном је реч о професорима, лекарима и другим стручњацима који живе у земљама ЕУ а који су вољни да подрже Србију тако што обављају део својих професионалних активности у њој", истакла је научна сарадница у Афричком центру за миграције и друштво Универзитета Витватерсранд у Јоханесбургу, Насим Маџиди.

Говорећи о програму "Миграције и дијаспора", пројектна менаџерка Јована Стаменковић истакла је да поред јачања капацитета институција које се баве управљањем миграцијама, ГИЗ ради и на директној подршци повратка припадника дијаспоре у Србију у циљу доприноса економском расту, повезивању са земљом матицом и трансферу знања и вештина стечених у Немачкој.

Kommentare


bottom of page