Сретењски устав укинут после 55 дана, а његов писац протеран

Сретење у Србији није само црквени празник, већ од 2002. године је и државни. Србија обележава Дан државности 15. и 16. фебруара, у знак сећања на два важна историјска датума. Оба су се, по јулијанском календару, догодила на црквени празник Сретење.

Сретење Господње се код хришћана слави на 40. дан од Божића. По грегоријанском календару прославља се 2. фебруара, док цркве које се придржавају јулијанског календара, међу којима и Српска православна црква (СПЦ), прослављају 15. фебруара.

Сретење у Србији није само црквени празник, већ од 2002. године је и државни. Србија обележава Дан државности 15. и 16. фебруара, у знак сећања на два важна историјска датума. Оба су се, по јулијанском календару, догодила на црквени празник Сретење.

Први важан догађај, везан за Сретење, је Први српски устанак, које је почео у Орашцу 1804. године на Сретење. Други је Сретење 1935.године, када је донешен Устав Kнежевине Србије, чији је аутор био Димитрије Давидовић , учени Србин из Аустрије, познат и као Сретењски устав, донет је на Скупштини која је одржана на Сретење.

Давне 1804. године на Сретење Срби су започели мукотрпни пут ка слободи и изградњи модерн државе. После масовне сече кнезова, Срби су се окупили у Орашцу, за вођу је изабран Kарађорђе Петровић и почео је Први српски устанак.

– Било је то време буђења националног духа широм Европе и било је за очекивати да ће и српски народ који је вековима био под турском влашћу пожелети слободу и устати против окупатора – објашњава историчар Станислав Сремчевић.

Тридесет једну годину касније, кнежевина Србија која је формално још увек била у саставу Османског царства, добила је устав.

На Сретење 1835. године отац српског новинарства Димитрије Давидовић, обзнанио је правни акт који је запањио Европу, а у Истанбулу, Бечу и Москви подигао узбуну већу него било која буна – Сретењски устав.

– Димитрију Давидовићу су као узор за писање послужили најлибералнији устави тог времена, они који су већ били на снази у Белгији и Француској. Био је то невероватно напредан законски акт који би, нормално уз неке измене, могао да се примењује и у било којој данашњој држави – истиче Сремчевић.

Сретењским уставом Србија је постала права земља после Белгије и Француске која је укинула феудализам! Увео је право на законито суђење, слободу кретања и настањивања, а одреднице које су забрањивале ропство биле су претеча онога што данас зовемо основним људским правима.

Па ипак, у оно време, Сретењски устав је сматран веома “опасним”. “Сретењски устав је заиста био невероватно модеран – промовисао је српски као службени језик, декларисао неприкосновеност личности, равноправност грађана без обзира на веру И националност… Србија би са таквим уставом постала веома либерална земља, а читава историја од тог тренутка па на овамо би била потпуно другачија. Наравно, било би потребно да се поклопе још неке “коцкице”, али можда бисмо данас били друштво сличније француском или белгијском“, каже историчар Сремчевић.

Али Сретењски устав није био дугог века. Његово укидање од Србије су тражиле три иначе зараћене империје и љути непријатељи. Од кнеза Милоша Обреновића Русија, Турска и Аустроугарска су једногласно захтевале да Устав буде укинут.

– Данас често користимо формулацију да светске силе нису хтеле “француско семе на Балкану” и то је истина. Са друге стране кнез Милош, који уопште није желео устав који би му ограничио власт, једва је дочекао да укине устав Димитрија Давидовића који је и иначе морао да дозволи само због притиска јавности – закључује Станислав Сремчевић и додаје да је устав суспендован након само 55 дана од доношења.

Димитрије Давидовић, творац првог модерног устава Србије, након овога је пао у немилост, истеран је из службе и до краја живота живео је у сиромаштву. Ипак, његов – Сретењски устав све до данас остао је симбол српске борбе за слободу и државности која ће тек доћи.